By Данас уочи великог хришћанског православног празника, Ускрса, поручујем патријарху Српске православне цркве и васколикој српској јавности да је српски језик родно осетљив. Још у 19. веку имале смо „деловоткињу“ у званичним папирима. Захваљујући њој, али и свим другим креаторима и креаторкама српског језика, у српском језику постоји мушки, женски и средњи род. Може ли боље?
Ја, феминисткиња, волим и чувам српски језик, јер ми омогућава да будем све што пожелим. Например: астронауткиња, политичарка, новинарка, научница, професорка, тужитељка, активисткиња, глумица, протестанткиња, критичарка, филозофкиња и, нарочито, феминисткиња. И српски језик воли и чува мене. Види ме и препознаје.
Зато свакога дана у сваком тренутку на сваком месту у наш језик додајем, предано и истрајно, доприносећи његовој саборности, поштењу, моралности и човечности „иња“ по „иња“, „ица“ по „ица“, „ка“ по „ка“.
„Иња“, „ица“, „ка“.
Снежана Јаковљевић, председница Удружења жена “Пешчаник” Крушевац
