By У оквиру манифестација „Музеји за 10“ и „Дана Милутина Миланковића“ отворена је изложба у пријепољском музеју која прати живот и дело овог великана. Присутни су, кроз изложбу пројеката Милутина Миланковића, важних преписки, документарне грађе, фотографија, али и кроз краткометражни филм, имали прилику да се упознају са стваралачким опусом и животним путем нашег првог доктора инжењерских наука, оцем модерне климатологије, професором примењене математике, реформатором календара, градитељем светског гласа.
Милутин Миланковић је рођен 28. маја 1879. године у Даљу у околини Осјека. Творац је чувене Астрономске теорије промене климе, градитељ првих железничких армирано-бетонских мостова, зграда бројних институција, цркви, а НАСА га је уврстила међу 15 највећих умова свих времена. Како би јавност упознали са животом и делом овог великана Удружење инжењера Полимља у сарадњи са Удружењем „Милутин Миланковић“ из Београда организовало је изложбу у Пријепољу.
Он је први доктор инжењерских наука код Срба. Уз Николу Теслу и Пупина у 19. и 20. веку вероватно је један од 10 највећих научника у свету. Занимљиво је да му се није пуно веровало о оном што је писао и причао. Тек много година касније када су истраживали глечере и дно океана, они који су га највише омаловажавали, почињу да га хвале. Ова изложба која кружи по градовима је гостовала од Будимпеште до Требиња, од Беча и Париза, до Аустралије и Канаде и броји од 45 до 50 паноа – истиче Љубомир Попара, члан УО Удружења „Милутин Миланковић“.
Изложба се организује у оквиру „Дана Милутина Миланковића“ и обухвата више различитих активности, попут пројекције филмова и сарадње са школама, у циљу популаризације научника код млађих генерација.
Са средњошколским образовним установама, са средњом школом, са директорима смо обавили разговор да одређене часове организују овде у Музеју, где ће се извршити упознавање са достигнућима Милутина Миланковића. Он је значајан јер није био доминантан само у једној дисциплини, већ је био доктор инжењерских наука, грађевинац, градитељ мостова, брана, зграда ваздухопловства – истиче Душан Плескоњић, председник Удружења инжењера Полимља.
Миланковић је перспективан посао у Бечу заменио професорском катедром на Београдском универзитету, а 1929. је постао и члан Српске академије наука и уметности.
Присутни су имали прилику да погледају и петнаестоминутни филм који прати живот и дело Милутина Миланковића, а дугометражни документарни филм о овом славном научнику у Музеју је био приказан данас у 13 сати.
