By Ахмет као сваки велики борац није дозволио да тешки услови у којима је одрастао утичу на то да се повуче и препусти туговању. Своје проблеме није решавао како каже цигаретама, алкохолом, дрогом… већ је на кошркашком терену у Вакуфу пронашао излаз.
„Моје решење за све је управо овде, јер ја кад шутам и кад играм кошарку заборављам на све проблеме“.
Љубав према кошарци развила се док је још био мали. Отац га је доводио на терен, те је и захваљујући њему кошарка постала Ахметова преокупација.
За особе са инвалидитетом се често везују негативни ставови и предрасуде који настају као последица недостатка информација и незнања. Препричавајући нам своја искуства, Ахмет истиче да на кошаркашком терену тога никад није било.
„Парк је општа позитива. Играо сам са способним људима који ме никада нису спутавали и супротстављали су ми се онолико колико су могли“.
Ахметову причу потврђује и млади Пријепољац Матеја Драшковић, са којим Ахмет проводи доста времена на кошаркашком терену. Матеја је члан кошаркашке репрезентације Србије до 15 година и сматра да је већим делом за његов успех заслужан Ахмет.
„Он је мени показао шта значи кошарка. Учио сам лекције од њега, остајући на терену и када је било + 40 степени“.
Ахмет сматра да би особама које имају неку врсту инвалидитета требало омогућити да се баве спортом. Недавно одржане Параолимписјке игре упрвао говоре у прилог томе.
Оснивање спортског клуба за особе са инвалидитетом у Пријепољу, један је од корака које би у будућности требало предузети, сматра Ахмет, који својим примером показује колико је спорт важан за развој особе.
