Економско заостајање општине Пријепоље наставља се из месеца у месец, показују последњи подаци Републичког завода за статистику.
У јуну – последњем статистички обрађеном месецу, близу 8.200 запослених у Пријепољу, просечно су у својим новчаницима имали по 62.744 динара.
То је 22.795 динара мање од просечне зараде у Србији, односно 8.435 од просечне зараде запослених у Златиборском округу. Истовремено, просечна јунска зарада запослених у Пријепољу, мања је од јунске медијалне зараде у Србији која износи 65.358 динара.
Да је ситуација са просечним зарадама у Пријепољу алармантна, најбоље говори податак да је ова општина, месецима већ, закована на деветом месту од 10 општина у Златиборском округу, односно да је међу 20 последњих од 147 града и општине у Србији.
Тако се стиче занимљив утисак: онолико колико се Прибој и Нова Варош отимају и беже од опасне зоне девастираних локалних самоуправа, у тој мери се Пријепоље „бори“ да остане у клубу 20 најсиромашнијих локалних самоуправа у Србији.

Шта нам још говори ова табела и неки други доступни службени подаци државних органа и економских институција?
Прво и основно: годинама већ Пријепоље нити се бави, нити користи пуним капацитетима субрегионалне потенцијале и њихову инфраструктуру који су му годинама на располагању.
На ту чињеницу се надовезују питања недовољне искоришћености капацитета два гранична прелаза, па магијске моћи Белог анђела и Манастира Милешеве, те интелектуалне снаге и заоставштине неколико знаменитих личности из историје.
Показује се, на жалост, да је орјентација на ниско акумулативне и радно интензивне гране, на којима су многи истрајавали и градили каријере, довела до садашњих мршавих привредних и укупних економских резултата.
Њих, стиче се утисак, нема ко (можда и не жели) да презентује јавности, чиме се само пролонгира привредна терапија, која ће сутра доћи на наплату.
Аутор текста: Радоман Ирић

