Златна градња: Чување идентитета кроз одржив урбанизам

Златна градња: Чување идентитета кроз одржив урбанизам

Чување заштићеног природног подручја „Увац“ од дивље граdње и приватних интереса, кроз учешће локалне заједнице и одрживост, требало би да буде један од приоритета нововарошке општине и њених становника, сагласни су учесници трибине „Златна градња: Чување идентитета кроз одржив урбанизам“, која је одржана у Новој Вароши.

Урбанисткиња из иницијативе “Нова планска пракса” из Београда Kсенија Радовановић каже да су управо кроз планска документа могуће различите злоупотребе – нетранспарентност, као и недовољна укљученост грађана у доношењу планова.

Посебно је то велики проблем на подручју Увца где постоје посебни режими заштите природе, заштите воде и изворишта. Планови нису доступни, графички прилози планова нису доступни, јако је тешко да се схвати – каже Радовановић и додаје:
Чини ми се да посебно на овом подручју, када говоримо о нелегалној изградњи, да се ради о потпуно нелегално изграђеним објектима, објектима који су на један занимљив начин легализовани кроз неколико корака израде Плана генералне регулације Нове Вароши, што показује да се у неком смислу нешто што можемо сматрати нелегалном градњом заправо охрабрује кроз израду планских докумената које су онај инструмент који би требало да нам омогући управо заштиту простора од таквих активности.

Помоћница председника Општине Нова Варош за привреду и локални економски развој Маријана Ђокић, сагласна је да је неопходно што више грађана и заинтересованих страна укључити процес доношења планских докумената.

Сваки процес може да се унапреди, ако постоји, пре свега воља људи који учествују у том процесу. Верујем и да само доношење планских докумената на тај начин мора бити транспарентнији.

Један од учесника панела био је и чувар у СРП „Увац“ Новак Пејовић, који је са присутнима поделио своја искуства са терена, где се неретко сусретао са инвеститорима илегалних објеката.

Што се тиче тога, ми кад одемо на терен, они су углавном сви свесни да чине кривично дело – објашњава Пејовић.

А каква је ситуација на терену зна и мештанин села Акмачићи, чије се домаћинство налази унутар граница СРП “Увац”, Марко Ћировић који замера то што се „правда примењује селективно“, као и то што су потребе староседелаца на овом подурчују, који неретко живе од пољопривреде, углавном занемарене.

На трагу селективне примене закона, бивши грађевиснки инспектор Антоније Kрџавац додаје да није поборник такозване „златиборизације“, али да је важно да се локална заједница одлучи којим ће путем ићи.

Они на Златибору бар све пуштају, а код нас (у Новој Вароши) као да постоји неки систем селекције – закључује Kрџавац.

С тим у вези, Студенац закључује да наша заједница, суочена с изазовима урбанизације и заштите природе, има прилику да гради одрживу будућност за златарски крај. Kроз транспарентан процес доношења одлука, активно укључивање грађана и сарадњу са стручњацима, можемо обликовати планска документа која ће промовисати одрживи развој, заштиту природе и очување идентитета нашег краја. Алтернативне стратегије, које подразумевају пажљиво планирање, коришћење еколошких технологија и промоцију екотуризма, могу нам омогућити да балансирамо економске потребе с потребама заштите природних ресурса. Kроз заједнички напор и посвећеност очувању нашег природног наслеђа, градимо мостове ка одрживом развоју који ће користити садашњим и будућим генерацијама.


Догађај је део пројекта “Заједно за животну средину” који подржава Америчка агенција за међународни развој (USAID), а спроводи Београдска отворена школа (БОШ) у сарадњи са Међународном унијом за заштиту природе ((IUCN), Младим истраживачима Србије (МИС), међународном еколошком организацијом The Nature Conservancy (TNC), удружењем ENECA и Америчком привредном комором у Србији (АmCham).

Подели на мрежама

Related Articles