By Да ли жене и мушкарци имају једнак приступ ресурсима, да ли имају једнаке користи од њихове употребе и да ли једнако учествују у одлучивању? Колико се код планирања буџета локалних самоуправа води рачуна о потребама различитих група у друштву. Неко је гласнији и утицајнији, а неко је невидљив. Тако настају џепови неравноправности, исључености и сиромаштва. Да би се то предупредило од 2016. године је установљен правни и законодавни оквир за увођење родно одговорних политика у креирању буџета. Докле се стигло са овим процесима?
У организацији Ужичког центра за људска права и демократију одржан је дводневни семинар на Тари који је окупио представнике и представнице локалних самоуправа, цивилног друштва и медија из 10 општина и градова Србије. На семинару се говорило о креирању одрживих и родно одговорних локалних политика.
Ми можемо донети све локалне политике које ће бити родно осетљиве и које ће креирати одређене услуге, али ако се те услуге не нађу у локалним буџетима онда као и да немамо те политике. Јер свака политика треба да буде осликана у локалном буџету. У 17 програма локалног буџета већ ове, 2024. године, су све те политике требале да одговоре и да дају одређене услуге које су подједнако намењене и женама и мушкарцима, и дечацима и девојчицама и онима који живе на селу и онима који живе у граду и особама са инвалидитетом и онима који су слабије запошљиви па чак и одређеним мањинама које постоје у нашим срединама, казала је Гордана Савић, из Ужичког центра за људска права и демократију.
Поред правног и законодавног аспекта чему још служи родна перспектива у буџетском процесу?
Увођење родне перспективе у читав буџетски процес представља једну од основних реформи јавних финансија у нашој држави, која се односи или која би требало да се односи, јер то је нека визија будућности, на то да наши грађани и грађанке добијају ефикасније услуге на свакодневном нивоу, у свакодневном животу, али такође да се развију могућности за развој читаве наше привреде, истиче Лола Милојевић, експерткиња за питања родне равноправности
Каква су искуства грађана и грађанки и организација цивилног друштва кад је у питању родно одговорно буџетирање?
Моја искуства, искуства моје организације , али и искуства других организација са којима сарађујемо јесте да се оно на локалном нивоу у Србији не примењује. Цивилне организације треба да инсистирају на примени родно одговорног буџетирања, да се саме пре свега едукују о њему, а доносиоци одлука и локалне самоуправе треба да јачају своје капацитете, али да преузму одговорност у његовој имплементацији и остваривању циљева који су на крају крајева и у програмском буџету постављени, објашњава Ана Аћимов, из Бечејског удружења младих.
На локалном нивоу је присутно неразумевање овог процеса и недостатак капацитета за спровођење родно одговорних политика.
Много је важно да представници јединица локалних самоуправа схвате да је у том процесу треба да учествују једнако и грађани и грађанке и представници различитих заинтересованих страна, група и организација грађанског друштва, како би сваки од програма, а има их 17 укупно могли да се унапреде у погледу права, потреба, жеља и жена и мушкарац на територији Републике Србије, истиче Лола Милојевић, експерткиња за питања родне равноправности
Гордана Савић, из Ужичког центра за људска права и демократију додаје: Ми одавде желимо да поручимо да без добре анализе, нема ни добрих планова. Ако имамо добру анализу, онда на основу те анализе и на основу учешћа грађана у тој анализи ми шаљемо поруке заједници на двојак начин. Први начин јесте кроз буџет и активности које се на локалном нивоу спроводе,а друга порука коју шаљемо је да се сваке године мора радити анализа и питати грађани шта је то њима потребно.
Тек када јединице локалне самоуправе, приликом креирања буџета, буду водиле рачуна о потребама различитих група у друштву створиће се услови за бржи развој друштва и квалитетнији живот свих грађана и грађанки, један је од закључака семинара.
