By Уместо да наставу похађају у школи која им територијално припада и која им је много ближа, двоје ђака из Горњих Бабина свакодневно морају да прелазе много дужу деоницу како би стигли до издвојеног одељења Основне школе „Михаило Баковић“ у Доњим Бабинама, која има боље услове за рад. Осим Дарију и Василија, овај проблем погађа и њихове родитеље који губе доста времена пратећи их у школу и из школе.
Иако живи у непосредној близини школе у којој би требало да похађа предшколски програм, а наредне године да крене у први разред, малена Дарија свакодневно мора да пређе дугачак пут да би стигла у школу у Доњим Бабинама. С обзиром да до школе не може сама, ово представља велики проблем њеном оцу Бојану.
Мени има 150 метара одавде до моје куће, а дете треба да ми иде доле 3 километра. Далек је то пут. Премеће. Страшно је да уместо 150 метара мора да иде доле тако далеко. Не могу нигде да идем да радим, да нађем стални посао. Морам ујутру у 8 сати да је одвезем или да тражим ко ће да је одвезе, а то је врло тешко наћи. Да има такси, ја би платио, а ишао бих да радим – каже Даријин отац Бојан Шљукић.
У сличној ситуацији је и Мишко Аничић, чији син Василије похађа први разред и такође мора да иде у Доње Бабине.
Овде ми је доста ближе. И ова школа ми је 3 километра удаљена, а она ми је већ 5,5, можда и 6 километара далеко. Ујутру га одвезем ту до комбија, кад иде комби. Кад не иде возим га доле до школе и онда се вратим кући, урадим што могу за та 2-3 сата. Онда се враћам опет и тако сваки дан. Када буде снега, тек онда ће бити проблема – са зебњом нам прича Мишко Аничић.
Издвојено одељење школе у Горњим Бабинама не ради већ дуже време, а разлог је лоше стање у коме се налази зграда. Мештани, који су прошле године већ променили комплетан кровни покривач, вољни су да санирају школу, само да им деца не би путовала у Доње Бабине.
Били смо ми мештани спремни да реновирамо школу која је прокисла због града. Питали смо директорку. Даће Бог да уроди плодом то и да догодине Василије кренеу други разред пошто има он и још једна девојчица. Следеће године ћемо имати још једно дете. Значи троје деце ће бити овде у школи. Ако је отворимо – нада се Мишко Аничић.
И Бојан Шљукић је мишљења да би школа наредне године могла да буде отворена,
Да се реновира мало, да се среде плафони и може овде да се иде. Ја сам овде завршио четири разреда основне школе. Када сам био ђак овде у школи је било 30 ђака. Догодине ми и син полази у предшколско. Дарија ће да буде први разред. Т у је и Василије. Значи три ђака из Горњих Бабина треба да иду у школу овде – истиче Бојан.
У решавање овог проблема укључио се и Савет МЗ Бабине који је послао захтев Општинском већу да се школа стави у функцију.
Међутим проблем је што су неки услови много бољи доле у школи. Овде су пропали плафони и услови нису идеални за ђаке. Разговарао сам и са директорицом. Она је рекла да ће се потрудити да нешто уради, али не може ништа без одобрења министарства и надлежних. Мора да се распише тендер. Мора одговорно лице то да уради – објашњава председник Савета МЗ Бабине Бајо Томашевић.
Месна заједница Бабине има дугу историју образовања. Сада већ далеке 1926. године донета је одлука о оснивању Основне школе „10. октобар“ која је три године касније почела са радом. Била је једна од првих сеоских школа у Пријепољу, али због све мање ђака није успела да дочека стогодишњицу. Наиме, одлуком тадашњег министарства просвете, науке и технолошког развоја од 1. септембра 2019. године, након 93 године постојања, Основна школа 10. октобар у Бабинама престала је да постоји. Од тада делује као издвојено одељење Основне школе „Михаило Баковић“ из Сељашнице. Тренутно у ову школу иду три ђака, од којих један по предшколском програму.
А некада је ова школа имала више од стотину ђака и издвојено одељење у Горњим Бабинама. Кажу да село живи, док живи школа. Међутим, лоши услови живота из године у годину приморавају и оно мало младих људи који су ту остали да одлазе са села. Бојан и Мишко са својим породицама још увек одолевају. Само је питње до када?
