By Више од 80% родитеља који су попунили нашу анкету сматра да су школски ранчеви веома тешки, да представљају велико оптерећење за децу и да утичу на њихово здравље. Остатак анкетираних сматра да су умерено тешки, док нико од испитаника и испитаница не сматра да ранчеви не представљају оптерећење за ђаке.
Са почетком школске године кренули су и систематски прегледи школске деце свих узраста. Педијатри кажу да се родитељи најчешће жале на тежину школских ранчева своје деце, посебно деце из старијих разреда који често, поред свезака већег формата и уџбеника, носе и опрему за физичко, прибор за ликовно и техничко, воду, ужину. У анкети коју смо креирали на ову тему, скоро 77% анкетираних, од којих су сви родизељи деце школског узраста, одговорило је да су ранчеви тежи од 5 килограма. Они који су их измерили, кажу да је просечна тежина школског ранца за основце старијих разреда око 10 килограма, a један од испитаника је пријавио тежину од 12 килограма.
Више од 80% родитеља који су попунили нашу анкету сматра да су школски ранчеви веома тешки, да представљају велико оптерећење за децу и да утичу на њихово здравље. Остатак анкетираних сматра да су умерено тешки, док нико није одговорио да нису тешки. Скоро 87% је одговорило да у школама не постоје ормарићи за одлагање књига, око 5% да постоје, а нешто више од 7% није сигурно каква је ситуација у школи које им дете похађа.
Мишљења по питању разумевања наставног особља за количину уџбеника који ђаци сваки дан носе у школу и да ли се труде да им буду подршка у смислу најављивања шта и када треба понети или остављања уџбеника у школи су подељена. Већина сматра да разумевања има, али нема услова, нарочито у старијим разредима основне школе.
Мислим да разумевање постоји. Учитељице знају да део неких уџбеника, попут збирки из српског језика или мудрица, у којима деца вежбају, остављају у својим плакарима у учионици, као и блокове за ликовно. Што се тиче старијег детета, који је 5. разред, примећујем да нпр. наставница српског говори када је потребно да поред читанке и свеске понесе и додатно радну свеску или други уџбеник, али ранац је без обзира на то претежак.
Деси се понекад да им кажу, али баш,баш ретко. Чак се дешава да су кажњени да носе све књиге зато што неко од ученика није понео одређену књигу која је требала.
Наставници имају разумевања, чак из неких предмета могу понети само свеску. Уцитељице немају разумевања и деца носе баш све, из српског језика читанку, радну свеску, поуке о језику и свеску, а понекад и мудрице. Носе опрему за физичко, воду, ужину, прибор.
Три уџбеника плус свеска и то само из српског језика за дете 2. разред је превише. Плус што мора да понесе и кутију са ужином, воду, кишобран, перницу, бојице, фломастере, а по потреби и прибор за ликовно, па је све то додатно оптерећење.
Учитељица је имала ормаре за ликовно, сада су виши разреди па немају ту могућност.
Доста родитеља је указивало на проблем тешких ранчева и превеликог броја уџбеника, али решење није пронађено. Већина сматра да би решење представљали ормарћи за ђаке, у којима би држали уџбенике, а кући носили само оне неопходне. Такође, мишљење многих је да је број уџбеника превелики и непотребан.
Да има мање часова и биће мање књига и ранчеви наравно лакши, а не скоро сваки дан по 6-7 часова, па и обавезна допунска настава. Деца оптерећена и физички и психички. И ми смо некада ишли у школу, али нисмо имали више од 5 часова. Данашњи основци више времена проведу у школи, него студенти на факултету. Чему су децу толико оптеретили, зар деца не треба да буду деца и имају мало свог детињства?
И сама сам просветни радник. Радила сам у издвојеним одељењима и пошто су моји ученици доста пешачили, у клупама су остављали прибор за ликовно и књиге које им нису толико неопходне кући. То је могуће са мањим бројем ђака, са већим морају ормарићи и кључеви.
Да смо нормална држава деца би имала ормариће у школама и не би теглили оволико књига, ал пошто нисмо знате оно ћ“ути може и горе“. Е то горе и анонимно ће нас докрајчити.
Прилагођавање градива и избацивање страних издавача из целе приче око израде уџбеника. Због профита постоји гомила беспотребних ствари, а цене комплета уџбеника су ненормалне. Срамота је у шта су нам претворили образовни систем, али није чудо, јер креатори овога нису ни користили књиге, већ су дипломе купили.
Анкету су попуњавали само родитељи школске деце, у 50% случајева ђака од 1. до 4. разреда, у 43% случајева од 5. до 7. разреда и око 7% родитеља средњошколаца и средњошколки. Највише одговора у анкети дале су жене, скоро 85%.
