By Матуранти Пријепољске гимназије школске 1964/1965 прославили су 60 година матуре. На обележавању овог великог догађаја појавило се њих двадесетак од укупно 74 колико их је матурирало давне 1965. године.
Шест деценија након што су последњи пут затворили врата своје средње школе, тада Гимназије „Бранко Радичевић“, генерација, која је школовање завршила 1965. године, поново се окупила. Уз осмехе и загрљаје, одмах су се присетили догађаја из своје ране младости.
Овај jубиларни сусрет, од 74 матуранта 31 није имало срећу да доживи, па је свечани скуп почео читањем њихових имена. Многи су свој радни век провели као инжењери, правници, економисти, лекари. Ту су и они који су се задржали на средњошколском образовању.
Ми смо сви исти, уопште не правимо између себе разлику. Једноставно, кад се нађемо, ми смо матуранти, гимназијалци. Ја сам увек говорио, кад би било да могу да се вратим у неке године, увек би се вратио у Гимназију, јер смо ту били сви заједно, дисали смо једном душом – истиче Милан Лучић, иницијатор окупљања.
С обзиром да у то време Нова Варош и Прибој још увек нису имали Гимназију, многи су путовали до Пријепоља. Љубав према знању, дружењу и школи обележила је њихову младост. Данас, у осмој деценији живота, деле исту емоцију као некада.
Сећања су свежа, иако је прошло 60 година. Сећамо се свих наших професора, колега, свих лекција, посебно математике, биологије, хемије, физике, наставне геометрије. Веровали или не, ја се још увек бавим тако неком техником и често ми у сећања долазе неке лекције и знања која сам понео одавде. По занимању сам магистар техничких наука. Оно што ми је била највећа љубав, то је пројектовање моторних возила и камиона. Радио сам у ФАП-у као пројектант возила, директор развоја. Био сам и технички и генерални директор у ФАП-у. Све је то прошло са лепим успоменама које ја сада носим – каже Витомир Пијевац из Прибоја.
Економисткиња Војка Баковић из Пријепоља потврђује да је њихова генерација била пример за многе.
Била је ово добра генерација, добри ђаци. Тада су се основали математички и језички смер и имали смо стварно квалитетне ученике и професоре. Већина је отишла да стура и завршила је факултете. Радила сам на добрим местима и добро ми је било у свакој организацији, од НСЗ до Прибојске и ЈУ банке, одакле сам отишла у пензију.
Праксу окупљања нису изостављали ни претходних година, када су се више пута састајали да обележе јубилеје и годишњице. Прва су генерација која је у Пријепољу организовала окупљање за 10 година матуре.
Ми смо и на матурској слици 1965. године написали да нам је окупљање за 10 година, односно 20. маја 1975. године. Када сам био на факултету неки Ужичани, наши пријатељи су се смејали. Од пре 10 година, сваке године радимо на томе да се састајемо – каже Милан Лучић.
Време је можда променило много тога, али не и дух генерације која је из школских клупа понела највредније лекције живота.
