By У насељу Миљановица, изнад Вакуфа, Нусрета и Сафет Фетаховић живе у скромној соби од 20 квадрата. До њихове куће не постоји уређен прилаз. Пут је стрм, неприступачан и у време киша потпуно неупотребљив. Немају ни воду, већ пуне балоне код комшинице, а довозе је на циварама. Траже да им неко помогне у решавању њихових проблема, јер сами не могу. Живе од социјалне пoмоћи, која месечно износи 18.000 динара.
Стрма стаза, блатњава кад падну кише, једини је прилаз до дома Нусрете и Сафета Фетаховића. Раздаљина од само 15 метара небезбедна је за ово двоје људи због велике косине. А доле на крају пута поток, који свака киша напуни смећем. Захтеви су им скромни, али су сами немоћни да их испуне.
Тражим само да се уравња пут, да није онолика страна. Кише падну, не може да се сиђе, направи се блато. Около нам нико не да прођемо другим путем кроз имања. На леђима све носимо. Не тражим да ми ауто приђе пред врата, нити асфалт. Само да ви можете доћи кад су кише, то се само слије, ништа се не види – прича нам Нусрета Фетаховић.
Они траже и да се стави цев у поток, одведе воду далеко од њиховог имања, јер су претходне падавине претиле да направе катастрофу због нагомиланог смећа у потоку. Већ неколико пута Нусрета је „обијала прагове“ општине и тражила помоћ. На пријему грађана уради се све што протокол налаже, али резултата нема.
Ја од прошле године идем у општину, молим и преклињем да ми се направи шака пута. Иду по Каменој Гори и другде.. а ја се ево четири пута обраћам усмено, неће нико да каже „Хајде да помогнемо оној жени“. Ништа ми не кажу, само „решићемо“. Питам кад, кажу дајте нам број телефона зваћемо вас до петка. Петак по петак, има петака колико хоћеш – каже Нусрета.
Од октобра прошле године кад су се уселили, били су без струје скоро шест месеци, а онда им је у помоћ притекао Центар за социјални рад. Проблем који нису успели још увек да реше је вода. Цеви су суве, дотрајале и константно пуцају.
Има извор код ових кућа у првом насељу, носимо од једне комшинице воду. Носим у балонима, јер воде немамо. Морамо да дођемо до кабла за воду, немам од шта да купим, јер израчунали смо да нам за 400 метара треба 220 евра. Ја их немам.
Нусрета и Сафет живе у једној соби од 20 квадрата и од социјалне помоћи која износи тек 18.000 динара. Када су се доселили, сопственим снагама и уз помоћ добрих људи успели су да раскрче зарастао терен.
Овде се ништа видело није, осим кров, толико је било зарасло. Сафет узео косијер и трнокоп и раскрчили. Прекопао около, дошли смо и до врта. Људи дошли, помогли око крова, грађу доћерали, унутра нам урадили ламинат и довезли ствари. Имам десет кокошака, имам три козе и шесторо јаради. Све је добро, Бог дао лијепо здравље, веће нам богатство не треба, само нам требају пут и вода – закључује Нусрета.
15 метара пута и 220 евра за воду, толико је потребно да двоје људи више не носи проблеме на леђима. Да ли ће се ико наћи да их растерети?
