By Као кандидати и кандидаткиње који учествују у процесу избора чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије, сматрамо да је одговорност према закону и јавном интересу нераздвојни део наше будуће улоге.
Та одговорност не почиње даном избора, већ начином на који смо бирани.
Процес који је тренутно у току одступа од законског оквира и од извештаја Одбора за културу и информисање Народне скупштине који је усвојен као основ за спровођење процеса усаглашавања. Додавање нових предлагача у категорији националних савета националних мањина супротно је том извештају, као и слову и духу закона, а таква пракса подрива поверење у сам поступак и институције које га спроводе.
Очекујемо од надлежних органа да процес врате у законске оквире. У прилогу достављамо и анализу релевантних законских одредби које се односе на избор чланова Савета РЕМ-а и на овлашћене предлагаче у категорији националних савета националних мањина. Ова анализа утврђује да додавање нових предлагача нема законско упориште.
Савет РЕМ-а је тело које мора да брани законитост и интегритет медијске сцене. Зато као кандидати и кандидаткиње који теже да у њему учествују не могу ћутати пред очигледним кршењем прописа у поступку његовог избора.
Поштовање закона није формалност — то је темељ поверења грађана у институције.
Ђорђе Влајић, кандидат новинарских удружења
Гордана Предић, кандидаткиња независних институција
Антонела Риха, кандидаткиња удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања
Душан Алексић, кандидат удружења чији су циљеви заштита деце
Родољуб Шабић, кандидат удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања
Милева Малешић, кандидаткиња новинарских удружења
Дубавка Валић Недељковић, кандидаткиња удружења чији су циљеви заштита деце
Вања Шибалић, кандидаткиња универзитета у Републици Србији
Младен Матичевић, кандидат удружења филмских и драмских уметника и удружења композитора
Љумтурије Амети, кандидаткиња националних савета националних мањина
Мухедин Фијуљанин, кандидат националних савета националних мањина
Ира Проданов Крајишник, кандидаткиња удружења филмских и драмских уметника и удружења композитора
ОТВОРЕНО ПИСМО 12 КАНДИДАТА ЗА САВЕТ РЕМ-А
Закон се примењује и док се РЕМ бира
ПРАВНО ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ЗАКОНИТОСТИ ПРЕДЛОГА ТРИ НАЦИОНАЛНА САВЕТА НАЦИОНАЛНИХ МАЊИНА И НЕЗАКОНИТОСТИ ГЛАСАЊА ОДРЖАНОГ 21. ОКТОБРА 2025. ГОДИНЕ
1.Правна основа
Право националних савета националних мањина да учествују у избору чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) уређено је следећим законима:
Закон о електронским медијима („Службени гласник РС“, бр. 92/2023, 51/2025), чл. 10, 13. и 14.
Закон о националним саветима националних мањина („Службени гласник РС“, бр. 72/2009, 20/2014 – одлука УС, 55/2014, 47/2018), чл. 20.
2.Одредбе о праву предлагања
Према члану 12. став 1. Закона о електронским медијима чланове Савета предлажу удружења чији су циљеви заштита деце и слобода изражавања, универзитети, независне институције, новинарска и медијска удружења, удружења филмских, сценских и драмских уметника, удружења композитора, цркве и национални савети националних мањина.
Овом одредбом национални савети националних мањина изричито су дефинисани као овлашћени предлагачи. Закон не предвиђа могућност преноса овог овлашћења, ни постојање „координације“ која би поступала у њихово име.
Члан 20. Закона о националним саветима националних мањина прописује:
„Национални савети су дужни да надлежној служби Народне скупштине поднесу образложен предлог за два кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије, у складу са процедуром утврђеном законом који регулише избор чланова Савета Регулаторног тела. До предлога за два кандидата националних савета долази се заједничким договором националних савета.
Народна скупштина, на пленарној седници, гласањем бира једног кандидата за члана Савета Регулаторног тела за електронске медије.“
Ова одредба утврђује обавезу савета да доставе предлоге и покушају да их усагласе „заједничким договором“, али истовремено признаје да се процедура спроводи у складу са законом који регулише избор чланова Савета — дакле, према Закону о електронским медијима, који као lex specialis уређује овај процес.
3.Однос и хијерархија прописа
Закон о електронским медијима је новији закон (2023) и односи се посебно на избор чланова Савета РЕМ-а.
Закон о националним саветима националних мањина је старији закон (2009, са изменама из 2018) и уређује општи положај националних савета.
На основу načela lex derogat legi priori (новији закон има предност над старијим) и lex specialis derogat legi generali (посебан закон има предност над општим), Закон о електронским медијима има примат у делу који се односи на избор чланова Савета РЕМ-а.
Члан 20. Закона о националним саветима само дефинише обавезу савета да сарађују, али не даје правни основ за учешће субјеката који нису овлашћени предлагачи према Закону о електронским медијима.
Закон о националним саветима изричито упућује на Закон о електронским медијима за детаљну процедуру избора чланова Савета РЕМ-а, чиме се налаже примена потоњег у свим процедуралним питањима. То значи да, иако Закон о националним саветима поставља општа начела и обавезу међусобног договора, он се у погледу конкретне процедуре подређује Закону о електронским медијима, који садржи посебне механизме и правила спровођења.
4.Поступак према Закону о електронским медијима
Члан 20. Закона о националним саветима поставља принцип међусобног договора међу саветима, док чл. 13. и 14. Закона о електронским медијима операционализују тај принцип прописујући поступак номиновања и усаглашавања када је предложено више кандидата. Ово показује да Закон о националним саветима дефинише обавезу постизања договора, док Закон о електронским медијима пружа процедурални механизам путем којег се тај договор постиже или покушава постићи.
Члан 14. Закона о електронским медијима уређује ситуацију када више овлашћених предлагача поднесе више од два предлога:
„Уколико су овлашћени предлагачи доставили предлог за више од два кандидата, служба Одбора, у року од седам дана од дана објављивања листе кандидата и листе организација из члана 13. овог закона, одређује датум утврђивања заједничког предлога два кандидата за члана Савета. Служба Одбора обезбеђује овлашћеним предлагачима који су предложили више од два кандидата простор за одржавање састанка ради утврђивања заједничког предлога два кандидата.“
Из ове одредбе јасно произлази да:
право учешћа у усаглашавању имају само они овлашћени предлагачи који су претходно поднели предлоге кандидата;
служба Одбора има техничку, а не дискрециону улогу — обезбеђује простор и термин, али не мења круг овлашћених предлагача.
5.Чињенично стање и повреда закона
У поступку од 21. октобра 2025. године, Стручна служба Народне скупштине омогућила је да на састанку усаглашавања, поред три овлашћена национална савета (Бошњачког, Албанског и Мађарског), присуствује и гласа још девет националних савета, који нису били овлашћени предлагачи и нису доставили предлоге кандидата. Такво поступање представља директно кршење чланова 13. и 14. Закона о електронским медијима, јер:
право гласа имају само овлашћени предлагачи који су учествовали у номинацији;
ниједна одредба ни Закона о електронским медијима ни Закона о националним саветима не допушта проширење круга предлагача након што је листа утврђена Извештајем Одбора за културу и информисање (14. октобар 2025).
Самим тим, присуство и гласање девет савета који нису овлашћени предлагачи не производе правно дејство и чине цео поступак незаконитим.
Поступањем мимо својих овлашћења, Стручна служба је нарушила начело законитости из члана 3. Устава Републике Србије и члана 6. Закона о општем управном поступку (који се примењује аналогно на поступке јавних органа).
6.Правни статус Координације националних савета националних мањина
Координација националних савета националних мањина није правно признат субјект. Ниједан правни пропис не познаје појам „Координација националних савета националних мањина“ нити јој додељује правни статус, надлежност или овлашћење да заступа националне савете у било ком поступку пред државним органима.
Сходно томе, Координација не може фигурира као овлашћени предлагач, ни као тело које доноси одлуке или даје заједнички предлог у име националних савета. Свака одлука која би произашла из њеног деловања нема правно дејство и не може се сматрати законитим изразом воље националних савета.
7.Правне последице
Као новији и специфичнији закон, Закон о електронским медијима дерогира раније и опште одредбе Закона о националним саветима националних мањина у делу који се односи на избор чланова Савета РЕМ-а.
Само три национална савета која су поднела предлоге (Бошњачко, Албанско и Мађарско) имала су законско право да учествују и гласају.
Гласови осталих девет савета су неважећи, а гласачки листићи које су потписали ништавни.
Одлука донета на основу таквог гласања нема правно дејство, јер је донета противно обавезујућим одредбама чланова 13. и 14. Закона о електронским медијима, које имају већу правну снагу од члана 20. Закона о националним саветима.
8.Закључак
Узимајући у обзир хијерархију прописа и хронологију њиховог доношења, јасно је да:
Закон о електронским медијима из 2023/2025. године — који дефинише процедуру, утврђује овлашћене предлагаче и уређује начин гласања — има примат у примени;
Закон о националним саветима националних мањина из 2009/2018. године даје општи оквир овлашћења и обавеза савета, али не може проширити број овлашћених предлагача;
Сви гласови и листићи које су потписали национални савети који нису били овлашћени предлагачи према Извештају Одбора за културу и информисање од 14. октобра 2025. године морају се прогласити неважећим, а резултат гласања утврдити искључиво на основу три легитимна гласа Бошњачког националног већа, Албанског националног савета и Националног савета мађарске националне мањине.
Извор: НУНС
