Скромна почаст 113. годишњици ослобођења Пријепоља од Турака

Скромна почаст 113. годишњици ослобођења Пријепоља од Турака

Обележавање 113. годишњице ослобођења Пријепоља од турске владавине прошло је тихо и без званичне церемоније. Букет од тек неколико ружа положила су само два представника Удружења бораца, потомака и поштовалаца Народноослободилачког рата од 1941. до 1945. из Пријепоља, док су представници Општине Пријепоље и Социјалистичке партије Србије венце положили раније, а и њих је било само тројица.

Српска војска, предвођена мајором Илијом Радивојевићем ушла је у Пријепоље 27. октобра 1912. године и ослободила га после 447 година турске владавине.

Пре 113 година Пријепоље је доживело слободу нарoдa свих вероисповести и националности. У Пријепољу су дочекали Јаворску бригаду 27. октобра по Грегоријанском календару, мада овде на споменику пише 14. октобар, а то је по Јулијанском календару. Тада је Пријепоље ослобођено после тешких борби Јаворске бригаде са Турцима код Сјенице. Гарнизон у Пријепољу који је био повукао се фактички без иједног испаљеног метка и тако је та војска прошла – каже Милан Лучић, председник Удружења бораца, потомака и поштовалаца НОР-а од 1941. до 1945. године.

На овај важан датум, почаст ослободиоцима одала су само два члана Удружења. Уместо венца на споменик су положили четири руже. На њему су се већ налазила два венца, постављена јутрос. Његош Јањушевић, председник Општинског одбора Социјалистичке партије Србије и члан Општинског већа, потврдио је да су он и још два представника Општине Пријепоље и СПС-а венце положили раније због других обавеза. Претходних година обележавање је било масовније, а Милан Лучић напомиње да је један од разлога за скромно одавање почасти овај пут то што изостаје подршка локaлне самоуправе раду Удружења.

Није да нема јединства, него нема поштовања према борби наших народа за слободу од 1941. до 1945. године, а и ово иако није борба из тог периода, ми као Удружење негујемо традицију свих борби овде. Верујте, ми већ три године нисмо у стању да добијемо никога из власти да са њима поразговарамо о свим овим догађајима. Ми смо ове године 30 венаца које смо полагали овде и у другим градовима платили из свог џепа. Али, овде смо хтели из ината да покажемо да једноставно не можемо да се миримо са таквом ситуацијом да нас гурају у страну – примећује Лучић.

Није Лучић задовољан ни што је 9. јануар, Дан коначног ослобођења у Другом светском рату, замењен 7. јулом као званичним Даном општине.

Пријепоље је једноствно ставило у запећак свих тих хиљаду и нешто жртава, а клања се једном магарцу са товаром соли и двојици људи који су допратили магарца и прогласили су то за Дан општине – каже Лучић.

Проблем запуштености ратних меморијала на подручју општине још је један од знакова небриге о наслеђу, каже Лучић. Каже да акције уређења. које је раније организовало Удружење, сада види као подршку нераду надлежних, будући да локална самоуправа према закону има обавезу да води рачуна о овим споменицима.

Подели на мрежама

Related Articles