By Своју животну причу, обележену траумом, трагањем за идентитетом и борбом за достојанство деце рођене као последица ратног силовања, Ален Мухић преточио је у интимну аутобиографију „Ја сам Ален“. На позив Удружења жена „Експанзија“, књигу је промовисао у Бродареву у оквиру догађаја „Сусрет Рамазану“.
Ален Мухић је имао девет година када је сазнао да Адвија и Мухарем, који су га одгајили, нису његови биолошки родитељи, као и да је његова мајка Бошњакиња силована 1993. године у Фочи.
Нека деца су одрастала у домовима, нека у хранитељским породицама које их никада нису истински прихватиле. Један део те деце одрастао је, као што сам и ја одрастао, у окружењу где сте били прихваћени, где сте били вољени, где сте имали подршку, љубав, породицу и дом, где сте научили да волите, а не да мрзите. То су огромне разлике у условима одрастања. Нека деца ни данас не знају своју причу. Живе сасвим нормално, а да нису свесна своје прошлости. Можда је некада боље да је тако – закључује аутор књиге Ален Мухић.
Ален је данас отац троје деце и члан Удружења „Заборављена дјеца рата“, захваљујући којем Босна и Херцеговина данас има законске оквире који их признају као цивилне жртве рата у Федерацији и Брчко дистрикту.
Ми смо успели да изборимо закон и права која су омогућила да та деца постоје, да више не буду невидљива ни систему ни самој заједници. Изборили смо се за темељну подршку, било да је реч о бањском лечењу, обезбеђивању крова над главом, образовању, различитим врстама стипендија, помоћи при запослењу или подршци за покретање сопственог бизниса. За све то смо се изборили тешко, веома тешко – присећа се Ален.
Процењује се да је током рата у Босни и Херцеговини од 20.000 до 50.000 жена преживело силовање, а да је око 4.000 деце рођено из чина ратног силовања.
Та страдања не почињу деведесетих. Њихови трагови сежу још од четрдесетих година прошлог века. А последњи рат је показао да ништа нисмо научили из претходних светских ратова – закључује Ален.
Мухић каже да су очеви деце рођене након чина силовања и страни војници и хуманитарни радници у Босни и Херцеговини током рата.
То сам рекао и 2018. године у Уједињеним нацијама у Њујорку, када сам држао говор. Злочине нису чинили само Срби или Хрвати, ни само православци, католици или муслимани. Чинили су их појединци. Неки су долазили из Норвешке, Италије, можда Турске, или чак из далеке Америке. Данас у Босни и Херцеговини имате децу која, нажалост, нису успела да остваре своја права, јер њихов отац није формално означен као агресор у Босни и Херцеговини. И то је велики промашај свих институција у Босни и Херцеговини – истиче Ален.
Ален је на промоцији најавио свој план за изградњу споменика женама жртвама силовања, симболичан чин који би, како каже, био трајна опомена и својеврсна казна за све ратне силоватеље, укључујући и његовог биолошког оца.
