By У суботу 21. фебруара навршио се век организованог банкарства у Пријепољу. Полимска банка основана 1926. године отворила је врата трговцима, занатлијама и пољопривредницима који су до тада по кредите одлазили у Сарајево или Београд, или су позајмљивали новац од имућних појединаца, често по високим каматама. Значају банкарства за наш крај и његовој трансформацији кроз многе економске и друштвене кризе посвећен је Бесим Вељовић, који је цео радни век провео у овој области и који Пријепоље подсећа на овај значајан јубилеј.
Полимску банку основало је 18 акционара, девет из општине Пријепоље, осам из Нове Вароши и један из Пљеваља. Они су октобра 1925. године упутили молбу Министарству трговине и индустрије Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а које је крајем новембра одобрило оснивање банке. Банка је своје пословање званично почела 26. фебруара 1926. године у просторијама зграде, која се налазила у Валтеровој улици, поред цркве. Радила је до почетка Другог светског рата, а банкарски живот у овом делу Србије обнавља се шездесетих година. У Пријепоље је 1952. основана Штедионица, а 1964. Комунална банка са филијалом у граду, касније позната као Основна банка Прибој у саставу Београдске удружене банке.
Седиште банке било је у Прибоју, јер је тада било време самоуправног социјализма. Водило се рачуна да свака општина буде „покривена“, односно да има неку значајну установу. Тако је одлучено да СДК буде у Пријепољу, Прибојска банка буде у Прибоју, а Лимске и Дринске хидроелектране да имају седиште у Новој Вароши.Од 24 филијале Београдске банке, Прибојска банка је била 12. по капиталу. Врло мало је улагала у заједнички капитал Београдске банке, а већина средстава остајала је на подручју ове три општине. Захваљујући томе, добијало се више новца за кредите и инвестиције. На пример, хотел је изграђен средствима Прибојске банке – истиче банкар у пензији Бесим Вељовић.
Деценијама је Прибојска банка финансирала развој привреде, а око 12.000 радника примало је зараде преко њених рачуна. Успон и развој прекинути су када су дошле деведесете.
У децембру 1994. године месечна инфлација износила је 313%. То значи да је дневна инфлација била око 62%. Практично, ако је нешто ујутру коштало 1 динар, увече је могло да кошта 64 динара.Та инфлација била је, после аргентинске, једна од највећих у свету и озбиљно је угрозила привредни развој – присећа се Вељовић.
Прибојска банка је 2001. године уведена у стечајни поступак, а у новембру 2006. године објављена је продаја имовине јавним надметањем. Данас од око десетак банки у Пријепољу, послује само једна домаћа.
Домаћа банка је домаћа банка, њен капитал остаје овде, као и профит, све остаје у земљи. Код страних банака је економски сасвим нормално да се вишак капитала износи у матичну државу. Иако оне послују по принципима и законима ове државе и под контролом Народна банка Србије, добит се ипак преноси у иностранство – закључује Вељовић.
Наш саговорник је пре десет година поводом обележавања девет деценија банкарства у Пријепољу издао и књигу „Почетак и развој банкарства у Пријепољу“. Такође, истиче и битна имена која су допринела развоју банкарства у Пријепољу и прославила Пријепоље у другим градовима. То су Хасан Ханић, Нашид Даутовић, Марко Стељић, Ариф Вељовић, Драгутин Пузовић, Исмаил Мусабеговић, Радослав Несторовић и Ахмо Шеховић.
Век банкарства у Пријепољу представља важан део локалне историје. Ретки су градови у Србији са тако дугом традицијом. Поређења ради, Поштанска штедионица основана је 1921. године, само пет година пре Полимске банке.
