By Матеја Зиндовић, члан пријепољског Карате клуба „Еуро“ освојио је две бронзане медаље на првенству уже Србије за полетарце, пионире и наде одржаном у Чачку и тако остварио пласман на државно првенство у катама и борбама.
На првенству уже Србије десетогодишњи Матеја Зиндовић је наступио у категорији пионира и успео је да своју колекцију медаља обогати за две бронзане – освојене у катама и борбама.
“Тренирам од своје шесте године, имам браон појас, четврти сам разред, имам више од 30 медаља. Било је лепо, такичио сам се два пута у катама, једном сам изгубио, једном победио, а исто тако и у борбама”, каже Матеја.
Матеја тренира и фудбал у „Полимљу“ и каже да покушава да усклади оба спорта и школу. Ако се време тренинга преклапа бира на који ће ићи и труди се да се посвети и фубалу и каратеу подједнако. Планира да тако настави и у будућности јер жели да у каратеу добије мајсторско звање и црни појас.
На првенству у Чачку је учествовало око 500 такмичара, каже тренер Един Ецо Бећировић, а учествовали су само са једним такмичарем јер су потребна знатна финансијска средства.
“Сам борац, један, да га обучемо у опремуу, кошта негде отприлике преко 300 евра, значи што нисмо могли да приуштимо, па смо вршили селекцију и одабрали смо најбољег и са њим смо направили један солидан резултат. Узео је у апсолутној категорији у катама 2015. годиште треће место и пласирао се на државно првенство. У борбама, минус 45 кг 2015. годиште, исто је заузео треће место и пласман на државно првенство. Сада смо у фази припрема и имамо неке позиве на турнире Б и А класе, па ћемо се и на тим турнирима исконтролисати и припремити за следеће првенство”, рекао је Бећировић.
Он каже и да би успех у Чачку сигурно био и већи, јер има још талентоване деце у клубу, али је недостатак средстава велика препрека. Спонзора је све мање па највећи терет пада на родитеље талентоване деце.
“Родитељ, само родитељ и нико више. Верујте, родитељи су све и увек по родитељима. Чим има квалитетно дете фали средстава. Нема више нити спонзора, ко некад што је било, све су то фирме које су негде у проблемима, нема нико више неких срестава да улаже у спортисте. Имали смо неких пар спонзора, хвала им, али 80-90% родитељи учестују са финансирањем”, додаје Бећировић.
У ово време подршка родитеља значи много, каже Матејин отац Никола, који је и сам тренирао борилачке спортове.
“Матеја је карате почео да тренира са шест година. Карате је много захтеван и скуп, пре свега, спорт, тако да 80% средстава углавном родитељи на такмичења кад идемо издвајају. Пре свега, задовољан сам до сада Матејним радом. Важан је, пре свега, здрав живот и да деца што више буду одвојена од телефона и модерне технологије”, каже Никола Зиндовић, Матејин отац.
Карате, као базични спорт има велику важност у развоју деце од малих ногу, али се чини да је некада био много препознатији, чему сведоче бројни карате мајстори који су у прошлости поникли у Пријепољу. Данас се за њега издваја знатно мање средстава. Да није проблем у недостатку талената сведоче деца која га сада тренирају, каже Ецо Бећировић, наводећи да су уз Матеју Зиндовића, прошле године статус мајсторских кандидата и браон појас стекли и Вук Јевтовић и Константин Цвијовић, као и да тренутно имају веома перспективан ката тим девојчица који ће се тек показати на такмичењима.
Више у видео прилогу:
