Европска Србија постоји упркос застоју у преговорима о приступању Европској унији и збуњујућим порукама које шаље држава, речено је на отварању конференције ЕУ Ресурс центра за цивилно друштво у Србији „Знакови поред пута Србије ка ЕУ – ко је за воланом“ у Ужицу.
Где је Србија на путу ка Европској унији, 14 година од стицања статуса кандидата, ко данас заступа европске вредности у Србији и да ли уопште постоји реформски процес у друштву, неке су од тема о којима је било речи на конференцији ЕУ ресурс центра за цивилно друштви у Србији, одржаној у Ужицу.
На почетку конференције шеф Одељења за сарадњу Делегације Европске уније у Србији Мауро ди Вероли рекао је да приступање Унији подразумева продубљивање демократских процеса, јачање институција и њихову већу ефикасност и одговорност. Подсеттио је да је Србија преговоре о чланству почела 2014. године и да су до сада отворена 22 од укупно 35 преговарачких поглавља, од којих су два привремено затворена. Према његовим речима, Србија се последњих година суочава са назадовањем демократије, због чега се сужава простор за деловање организација цивилног друштва, које упркос притисцима показују отпорност. Ди Вероли је оценио да су независни и слободни медији стуб сваке демократије, али да се медији у Србији суочавају са политичким притисцима, концентрацијом власништва и економском рањивошћу, посебно на локалном нивоу.
Јелена Жунић Цицварић, из Ужичког центра за права детета рекла је да је важно да се разговори о Европској унији воде и ван Београда, у локалним срединама и изразила задовољство што је конференција, након Београда, Ниша и Новог Сада, одржана у Ужицу. Додала је и како је конференција окупила велики број људи из цивилног сектора, академске заједнице, различитих институција, политичких партија и неформалних група, али је, нажалост и по обичају, изостало присуство представника локалних јавних власти.
Бојана Џуловић из Београдске отворене школе казала је да европске интеграције нису само преговарачки процес, већ питање демократских вредности, развоја и владавине права. Она је навела да на конференцији нема представника институција које се баве европским интеграцијама, оцењујући да је и то порука односа државе према организацијама цивилног друштва, и додала да су академска заједница, професионални медији и цивилно друштво данас кључни носиоци европских вредности у Србији.
ЕУ ресурс центар за цивилно друштво води Београдска отворена школа са партнерима и представља својеврсну националну платформу за подршку представницима цивилног друштва које раде на приближавању Србије Европској унији. Помоћ у расту и развоју организација и неформалних група грађана врши се кроз унапређење њихових капацитета, умрежавање и финансијску подршку, али и кроз отварање простора за дијалог о кључним друштвеним питањима, истакла је Џуловић. У наставку конференције одржана су три тематска панела.
Више погледајте у видео прилогу:

