By Бабине су од 1. августа богатије за вредно уметничко дело подигнуто у част и сећање на учеснике Бабинске буне, устанка који је 1875. године подигао крајеве од Таре до Лима у борбу за ослобођење од Отоманске империје, које је дошло тек 1912. године. Дело краљевачког вајара Тома Коматине красиће порту сеоског храма, а Бабинци кажу да је ово спомен-обележје само делић онога што дугују својим славним прецима.
Прошле године Бабински народни сабор је био посвећен обележавању вредног јубилеја – прослави 150 година од подизања Бабинске буне, која је избила у августу 1875. године као братски одговор на Невесињску пушку, која је одјекнула почетком јула. Том приликом, у порти храма Свете преподобномученице Параскеве, откривене су спомен-плоче на које је уклесан проглас о подизању буне, као и 14 имена погинулих Бабинаца, који настрадаше током устанка. Било је планирано и да буде откривен споменик, али је то изостало због проблема у његовој изради. Међутим, барељеф под називом „Бабински устаници“, дочекаће посетиоце овогодишњег, јубиларног 10. Бабинског сабора.
“Овај споменик смо требали прошле године да поставимо на 150 годна Бабинске буне. Међутим, дошло је до техничких проблема са ливницом “Јеремић”, па нам је овај рељеф бронзани радила нова ливница “Јанковић” из Смедерева. Иначе је вајар Тома Коматина из Краљева. Мислим да јесмо закаснили и ја се извињавам, међутим, и ова година је прославна. 1876. године су биле чувене битке, од Вучијег дола до Јаворских ратова. Бабинци су страдали у Јаворском рату, чак 80 није се вратило”, казао нам је Милован Гвозденовић, из Завичајног удружења Бабине.
“Било је захтевно, због тога што има пуно ликова и пуно детаља, и свему се требало посветити посебно. У централној композицији се налазе прота Јевто Попоповић, Лојаница и Плескоњић, који су носиоци композиције. Композиција је благо пирамидална, где главни потез заузима прота Јевто Поповић, који показује на заставу са Вучијег дола. Изабрао сам баш заставу са Вучијег дола, због тога што је она битан део Невесињске пушке, а бабински устанак је један од делова Невесињске пушке. Док је са леве стране композиције приказан и гуслар, који на неки начин симболизује све Бабинце, који причу о селу преносе даљим генерацијама”, рекао нам је Томо Коматина, академски вајар који је аутор дела.
Потомци устаника су подацима и фотографијама помогли да уметник креира дело, које је, када се све сабере, настајало око пет месеци. Коматина је видео колико Бабинцима ово значи, а одмах је видео да је ово крај у коме живе људи ведрог духа и прави домаћини, па је и он, како каже, читавом послу приступио домаћински.
О споменику ће се за почетак бринути село и мештани, а надају се да ће старање преузети и надлежне институције, па ће писати Заводу за заштиту споменика у Краљеву. Финансиран је донацијама Бабинаца и свих оних које за ово село и Бабинску буну вежу корени или пријатељске везе.
“Верујте да имамо преко 260 донатора, сви су уписани у књигу и нисмо гледали колико је ко дао. Али чини ми се да је најтеже било наћи композицију овога дела. Јер, чини ми се, да је најлакше било наћи паре. Људи хоће да дају – 50 евра, 10 евра, 1.000 динара, 5.000, 100.000 и тако даље. Зато што је народ једноставно видео да ће ово бити, сигурно, неки симбол отпора”, рекао је Гвозденовић.
У постављању споменика је учествовало двадесетак мештана, који су асистирали радницима Ливнице „Јанковић“ и уједно уређивали порту за предстојећи Бабински народни сабор, који ће се на овом месту одржати у суботу, 8. августа. Завршетак радова је прослављен звоњавом црквених звона, како би се надалеко чуло да су потомци одужили део дуга славним прецима, који положише животе у борби за слободу – 14 у Бабинској буни, а готово стотину у борбама и ратовима који су уследили у наредне две године.
Погледајте више у видео прилогу:
