By Проценат који се издваја за финансирање медија из буџета у већини локалних самоуправа једва да прелази један одсто, иако је препорука медијске коалицје да би то требало да износи два процента од укупног буџета. Медијска коалиција оценила је и да је устаљена пракса да новац одлази медијима који су наклоњени актуелној власти. Ни чланови стручних комисија који оцењују пројектне предлоге, често немају никакве везе са медијима, нити разумеју шта је јавни интерес.
“Видели смо да је неразумевање мисије и суштине пројектног суфинансирања присутно код носилаца власти, јер се дешавало да су председници општина и градоначелници на крају мењали одлуке стручних комисија”, рекао је генерални секретар Независног удружења новинара Србије Светозар Раковић.
У односу на претходне две године од када траје пројектно финансирање медија, ове године је за само 3 месеца расписан рекордан број конкурса у локалним самоуправама, тачније више од 70, што је три пута више него 2015.године а два пута више него 2016.године.
Раковић оцењује да та ажурност локалних самоуправа није резултат подизања њихове свести о значају пројектног финансирања, већ је интерес владајућих структура био да у предизборној кампањи дају новац медијима који раде у њиховом интересу.
Политички и економски утицај над медијима наставља да буде извор забринутости, а неформални притисак на уређивачку политику се врши и путем дистрибуције средстава за оглашавање. На трибини је било речи и о случају ТВ Форум.
“Истек уговора о закупу простора у Дому културе и захтев за исељење по хитном поступку доношењем привремене мере, је само још један вид притисака на ову невладину организацију и медиј”, рекла је директорка Телевизије Форум Милева Малешић.
Положај већине локалних медија у Србији није на завидном нивоу. Последње истраживање Локал Прес-а показало је да је застрашивање новинара, њихово омаловажавање нови вид притисака на медије.
“Уочили смо једну тенденцију да кад год се приближавају избори, притисци на медије су све већи”, истакла је генерална секретарка Локал Прес-а Снежана Милошевић.
Савет за штампу бележи све већи број кршења новинарског кодекса, што се првенствено односи на истинитост објављених информација.
“Не можемо ни да очекујемо неку претерану етику у медијима данас, јер погледајмо само ко су власници медија, ко уредници, а ко “новинари”. Како да очекујемо некога ко је до јуче снимао свадбе, да данас има било какву новинарску етику”, рекао је представник Савета за штампу Стојан Марковић.
На трибини је речено и да ниске плате и неизвесност у задржавању радног места, особе које професионално раде у медијима чини подложним притисцима и утицајима, а често такво стање подстиче аутоцензуру.
Јавна трибина организована је у оквиру пројекта „ Колико смо близу или далеко од Европске уније“ који подржава Београдска отворена школа у оквиру пројекта “Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији” уз подршку Шведске.
Овај текст реализован је у оквиру пројекта “Колико смо близу или далеко од Европске уније?“ који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру програма „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији“, уз подршку Шведске.
