By Трговина људима је тешко кривично дело које угрожава основна људска права – право на живот, право на избор и слободу кретања…Србија више није само земља транзита и порекла жртава, већ и земља експлоатације. Округлом столу посвећеном проблему трговине људима присуствовали су пријепољски гимназијалци јер млади спадају у једну од ризичних група која може бити подложна експлоатацији.
“Ја сам данас истакла различите податке. Пре свега, у последњих 10 година имамо тренд да је трговина људима интерног карактера. То значи да се одвија у границама Републике Србије, да то више нису Молдавке, Украјинке које одлазе у иностранство или долазе код нас да раде, да наши грађани и грађанке не одлазе у иностранство да раде, већ су експлоатисани овде код нас” – истиче Катарина Ивановић из београдске организације АСТРА и додаје да су у више од 90 процената идентификоване жртве биле држављанке Републике Србије. Она каже да је сексуална експлоатација најчешћи вид, а жртве су жене и девојчице, док је у претходних неколико година било око 40 одсто малолетних жртава.
Округли сто је одржан у оквиру пројекта „Женске организације у Србији против трговине људима“ који Антитрафикинг мрежа реализује уз подршку швајцарске фондације ОАК.
“У овом пројекту осим што сензибилишемо јавност о проблему трговине људима, радимо и на видљивости Антитрафикинг (АТ) мреже. Радимо на побољшању међусекторске сарадње у три од осам градова, где су укључени запослени у Центру за социјални рад, полицији, тужилаштву, судству и представници невладиних организација из Ниша, Власотинца и Врања” – каже Татјана Николић, координаторка АТ мреже из Ниша и наглашава да је Меморандум предат на коментарисање и нада се, потписивање у наредних месец дана што би требало да допринесе ефикаснијој сарадњи када је у питању овај проблем.
Једна од установа која се бави заштитом жртава трговине људима је Центар за социјални рад који користи посебан списак показатеља да утврди да ли је нека особа жртва трговине људима од чега зависи и даљи ток поступка.
“Основни циљ je да особа буде заштићена, безбедна, да се задовоље њене потребе и да се испоштује њен интерес. Она у том поступку заузима главну и активну улогу, јер је у питању њен живот. Што се тиче пријепољског Центра за социјални рад, ми смо између 2015. и 2016. године имали једну сумњу на трговину људима. Добили смо допис из Центра за заштиту жртава трговине људима да постоји могућност да је једна особа жртва. Центар се укључио и спроведен је поступак, али се испоставило да се није радило о трговини људима” – каже психолошкиња Центра за социјални рад Пријепоље Радојка Кнежевић и додаје да других искустава са овим проблемом није било.
Гошће из Ниша, чланице феминистичко активистичког позоришта Центра за девојке су пред пријепољском публиком извеле представу „Ја сам емотивно биће“ која је заснована на истинитим причама жртава трговине људима из целог света.
