By 
Змије и жабе брчкају се и сунчају у ономе што је остало од некадашњег поноса града, базена на коме су 1984. године одржана такмичења у пливачким дисциплинама на МОСИ. Базен изграђен по свим стандардима, годинама је у летњим месецима био свакодневно место одмора и дружења између 400 до 500 људи. Било је ту и много више посетилаца, присећа се Урош Матовић, који је 15 година био директор предузећа „Путник Пријепоље“ и угостио бројне личности из света спорта, политике и естраде.
„Зна се шта базен значи за један град. Колико деце је овде научило да плива, заволело воду. Ја сам у пензију отишао 2005. године, а до тада је сваке године базен радио у летњим месецима“ – каже Матовић.
Сналажљиви Пријепољци, углавном млади, довијају се како знају и умеју и покушавају да на обалама река уреде кутке за одмор и уживање. Сви ови подухвати алтернатива су базену који је међу првима на листи жеља наших суграђана и суграђанки.
У недостатку базена, Светомир Пејовић је нашао начин да на реци забави свог унука Алексу.
Како кажу наши суграђани и суграђанке, изградња и адаптација базена актуелна је тема само у предизборним кампањама наших политичара па не чуди што и ове године није урађено ништа што је у борби за освајање гласова било обећано. Док представници власти не одлуче да испуне своја обећања, Пријепољцима и Пријепољкама остаје да се расхлађују на сувом, док у базену има ко да плива.
