By Прошле године, тачније 23. априла, КК „Милешевац“ је освојио првенство и изборио учешће у Првој лиги Запад, трећем рангу такмичења у Србији, у којем су прошлу сезону завршили на седмом месту, са позитивним скором победа и пораза 14-12. Они који су пратили пријепољске кошаркаше знају да су приказали одличну игру и равноправно се такмичили са екипама које имају вишеструко веће буџете. На домаћем терену су поражени само четири пута, пет пута су славили у гостима, а у Пријепољу је савладан и првак, садашњи члан Друге лиге Србије, „Клик“ из Ариља.
„Ми смо 16 година чекали да Пријепоље има српсколигаша, и дочекали. Мислим да би била велика штета за поклонике спорта, посебно кошарке, да се то испусти“ каже председник УО КК „Милешевац др Милан Крповић.
Наставља причу о лошој финансијској ситуацији у клубу. Како сада стоје ствари, добре игра кошаркаша „Милешевца“ биће прошлост, а пријепољске кошаркаше чека повратак у Другу регионалну лигу. Општина им је определила 1.416.000 динара за ову годину, и Крповић каже да су та средства недовољна за нормално функционисање. Играче нам покупише клубови из окружења, коју имају знатво веће буџете, додаје Крповић.
Прошле године „Милешевцу“ је опредељено 1.589.000 динара, од чега је петина отишла Спортском савезу на име чланарине. И са тим средствима, изгурана је сезона, и постигнуто много више од опстанка у Првој лиги. Крповић каже да се успело само уз велико залагање чланова Управног одбора, и поименце их набраја и свима се захваљује. Каже и да су тешку ситуацију додатно отежали проблеми у функционисању општинског Спортског савеза, који трају још од септембра прошле године. Списак људи који су у ситуацији да помогну клубу се скратио а времена је све мање.
У „Милешевцу“ деци се не наплаћује чланарина, веома честа у другим спортским клубовима. Упркос игрању целе сезоне „на рецку“, постигнути су одлични успеси са млађим категоријама.
Како сада ствари стоје, пријепољски спортски клубови могу рачунати на око 5 милиона динара који им се могу расподелити кроз посебне програме. Ово нам је потврђено и у Општинском већу. Од 26 милиона буџетских пара за спорт, око 15 милиона је распоређено кроз редовна средстава клубовима. Прецизну цифру не знамо јер нигде није ни обајављена, као ни износи које су клубови понаособ добили. Од остатка, половина ће отићи на решавање проблема у Спортском савезу, односно на исплату заосталих плата запосленима и судских трошкова насталих након њихових тужби. Како и коме ће бити раподељен остатак, зависи од расположења локалне власти, пре свега председника општине.
Прва жртва очајног финансијског стања у „Милешевцу“ био је дугогодишњи креатор игре и успеха „Милешевца“, тренер Игор Голубовић, који је поднео оставку почетком јула и тренутно преговара о ангажману са неким од тимова из окружења. Ако стање остане непромењено, његовим стопама ће и већина прошлогодишег првог тима.
Поводом опште ситуације у КК “Милешевац“, и своје оставке, Голубовић се огласио на друштвеним мрежама:
„Можда ће неко прочитати!
Много људи ми пише ових дана и зове на мобилини због ситуације око моје оставке. Чак неки локални портали траже ми изјаве о ситуацији око свега тога. Нисам искрено знао да ће то изазвати толику пажњу у граду. Као клинац сам ушао у тренерске воде још давне 2000. године. Оставка није била преко ноћи, већ се скупљало годинама, сезонама јер човек увек мисли да нешто може да промени. Ја више не могу да будем Дон Кихот и да се борим са ветрењачама, људима и 
са овим градом. Овде више нема спорта. Град у коме је спортски динар почео да се дели међу странкама. Како? Лако је, сконтајте сами, све што је преко, иде тамо ”неком”. Никад нисам био политички опредељен, и са мном никад нису могли да манипулишу, и да ми говоре шта треба да урадим. Никад нисам имао партијску књижицу, нити ћу је кад имати. После дугих 17 година тренерског рада донео сам одлуку која је најбоља за све. Нисам могао да гледам из сезоне у сезону како мој играч на гостовању једе сендвич, и то кад има да путује по 600 км. Док се неки други градски клубови бахате по кафанама. Никад нисам могао да пређем преко тога да тренер са стране може да има 800 евра плату, играч 500 евра и слично. Јел он зна нешто више од пријепољских тренера? А тај играч, шта је он, ванземаљац? Храна, стан… Елем, све се више цени у овом граду него домаћи играч, домаћи тренер. Ја се нећу учланити јавно у неку странку да бих добио паре за клуб, нећу да погазим себе и свој понос. Ја не идем из странке у странку, ја нисам прелатач и имам свој образ који нема цену и није на продају. Схватио сам да ће ти све опростити осим успеха. Можеш да будеш првак милион пута, можеш да донесеш камион злата с МОСИ игара, можеш да будес првак с јуниорима, кадетима, пионирима, то никога не занима. Увек ће се фаворизовати поједини спортови, људи и поједини страначки клубови. Имао сам имао одличну сарадњу са председником Крповићем, који је све чинио да ја имам нормалне услове за рад и да будем срећан у Милешевцу. Али ни он човек не може сам. Можда сам, од свих из клуба, најбољу сарадњу и комуникацију имао са секретаром госпођом Надом Цмиљановић Жунић, само она зна кроз шта смо прошли све ове године. Само она и ја знамо како од 2 динара да направимо 5 и да буде за све млађе категорије, да нам свако дете буде сито и задовољно. Увек ћу КК „Милешевац“ сматрати својом другом кућом, и ако се некад промени нешто увек ћу се радо вратити, јер носити грб тога клуба је нешто свето, бар за мене. Хвала појединим клубовима из окружења који су ме одмах контактирали, кад су све чули, и понудили рад код њих. КК „Милешевац“ је колектив који је имао амбиције да из сезоне у сезону подиже стандарде у граду, мења рангове, да не тавори као поједини локални клубови у ранговима. Стандардна пријепољска прича ”опстанак”. Кога бре више то занима? Сећам се кад сам ушао у Прву Српску лигу 2012/2013. године и тад смо везали 8 победа, да би један, тад функционер странке, рекао пред неким људима ”смањите им будџет, ови ће ући опет у ранг више”. Смањили су, обуставили рате, растерали нам играче на полусезони и тад са 4. места, ми променимо ранг, али иза. Али ни тад нас нису успели уништити јер смо се вратили 2015. године још јачи. Никад ми неће бити јасно како околни градови могу за кошарку да издвоје преко 5 милиона динара. Ја смем јавно да кажем сад, дајте ми само једну годину тај будзет и да ће Пријепоље имати прву Б лигу са својим играчима. Имали смо најмањи будџет од свих клубова у Српској лиги, а са свима смо се клали на једну лопту. Играли смо са великим клубовима Радничким, Пазаром, Жељом и другима, и сву су знали да са нама је увек тешко. Никад нећу заборавити публику у „Језеру“ кад нас је испратила аплаузом, то је публика која зна кошарку, која је видела мали клуб како зна бити велики. Ове сезоне смо били прваци у свим млађим категоријама. Неког то занима? Ма јок, има и она изјава ”ко хоће да игра нека игра, ко неће нека се лопта на ливади”. Можда је и у праву. Можда ће овај апел неко и чути а вероватно ће се правити да није чуо. Ја Вам још једном кажем ”НЕ ГАСИТЕ МИЛЕШЕВАЦ”, то је храм Пријепољске кошарке. То је клуб који има срце и дишу, који никад не улази у сезону са реченицом ”опстанак”. Први смо увели тренд у граду и целој Западној Србији ”МЛАЂЕ КАТЕГОРИЈЕ СУ СВЕТИЊА”. Ово је најгора финансијска ситуација у клубу од како постоји, буквално играчи и тренери, деца су остављени на улици. Сви ће рећи ”капетан, задњи напушта свој брод”. Слажем се, али ја сам на том броду већ преко 10 година, крпим рупе и вадим воду из брода. Године пролазе а ништа се не мења. Захвалио бих се свима који су пружали подршку мени и играчима свих ових сезона, публици која је доказала да је кошарка најгледанији спорт у граду. Моја морална обавеза је једино била оставка, због играча који су крварили заједно целе сезоне с мном, играли повређени, гладни и жедни, а заборављени су од свих. Њима дугујем све што сам постигао свих ових сезона. Хвала свима на позитивним коменатрима на друштвеним мрежама, као Пријепољу Онлине и Спортској Галаксији Пријепоље која је прва пренела причу. КК „Милешевац“ никад није био миљеник ниједне власти па сад ни ове. Ја ћу спавати мирно ”ОПШТИНАРИ”, а вероватно и ви, где год сам био, играо, достојанствено сам представљао град Пријепоље, доносио медаље много пута, чак неке први пут у историји. Видимо се у неком бољем времену кад ће се рад и труд више ценити, а лоповлук бити искорењен код неких председника и клубова. Милешевац, са мном или без мене, увек ће бити највећи. Форзза Милешевац.“
