By „Речи су невине, људи су грешни“, говорио је професор књижевности и српског језика, библиотекар, песник, хроничар, аналитичар, критичар наше свакодневице Вујица Бојовић. Преминуо је марта 2016. године, а поштовање су му још једном исказали његове колегинице и колеге, пријатељи и поштоваоци. Вече под називом „Разговори са Вујицом“ одржано је у Библиотеци „Вук Kараџић“, у којој је радио од 1980. па до одласка у пензију.
„Вујица је био човек који је имао меру вредновања, био је врхунски интелектуалац , а све што је радио као библиотекар било је врхунско и стручно. Трасирао је пут којим је Библиотека требалo да се развија, окупљао је интелектуалце и био подршка младим књижевним ставараоцима. Оснивач је Завичајног одељења Библиотеке, прикупљајући грађу, ретке публикације и податке до којих је стрпљиво и упорно долазио“, рекла је Хадија Кријешторац, која је 25 година са Вујицом делила радни простор и интелектуална интересовања.
Проф. др Јован Љуштановић је за Вујицу Бојовића, са ким га је спајало дубоко интелектуално пријатељство, рекао да је живео свој интелектуални идентитет и као професор и као управник библиотеке, као и да је био изузетан књижевни стваралац и песник.
„То што је писао био је изузетно интензиван дијалог са нашим временом. Сам је крив што се о томе мало зна ван Пријепоља. Био је претерано скроман, уздржан и критичан према ономе што ради“, рекао је Љуштановић.
Вујица Бојовић говорио је и писао онима који су желели и умели да га слушају, читају његове мудре мисли и поруке са страница књига, ревије „Савиндан“ и листа „Полимље“. О доприносу који је дао пријепољском новинарству говорио је новинар Милан Цмиљановић, а о Вујици Бојовићу као професору новинарка Индира Хаџагић.
