Разлике између градске и сеоске популације су велике и видљиве у свим областима, од здравственог, образовног и социјалног система, до процеса одлучивања и учешћа у просецу доношења одлука, истакнуто је на панелу посвећеном положају жена на селу. У Србији сеоске жене чине 86 одсто помажућих чланова у домаћинствима, иако у свом власништву земљу има 16 одсто, а куће само 12 одсто жена.
Око 50 процената жена на селу се води као незапослено што значи да немају ни социјално, пензијско ни здравствено осигурање. А имамо Устав, све могуће законе, стратегије, акционе планове. Ја се сваког дана питам шта са нама није у реду и која су нам системска решења, али их још нисам нашла. То мора бити заиста неко системско решење да значајно унапреди положај жена на селу – истакла је Повереница за заштиту равноправности Републике Србије Бранкица Јанковић.
Сабина Таловић из удружења Бона Фиде из Пљеваља каже да жене чине више од четвртине укупног светског становништва, док је у њиховом власништву само два одсто земље, а од укупне пољопривредне производње добијају један одсто.
Имајући у виду да 76 одсто екстремно сиромашних живи у руралним срединама, морамо истаћи чињеницу да жене на селу доприносе смањењу глади и сиромаштва у свету чиме и добијају кључни значај у агенди одрживог развоја до 2030. године – закључила је Таловић.
На панелу, коме су присуствовале и активисткиње из цивилног сектора и жене из сеоских подручја општина Пријепоље, Прибој и Нова Варош, речено је да у званичним документима квалитети, вештине и знања сеоских жена нису препознати.
Мислим да би свака жена која живи на селу била изузетна менаџерка с обзиром на то са колико задатака у току дана барата без одмора, уз то да тај рад није нигде видљив. Чини ми се да ми морамо да радимо више на томе, поред тога да мењамо политике и трудимо се да радимо на отклањању препрека које доводе до тога да ви не можете да се даље оснажујете, и да осветламо то колико ви знате и доприносите овом друштву – рекла је представница Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Оља Јанковић Лековић уз напомену да су сеоске жене стратешкиње будућности.
Сада је веома важно да постоје групе жена са села које се окупљају да раде заједно, локалне иницијативе, жене које желе да се чују и да подигну глас о одређеним проблемима. То нам омогућава да се бавимо питањима безбедности у друштву, да им дамо могућност да буду економски снажније – изјавила је амбасадорка Аустралије за Србију, Северну Македонију и Црну Гору Рут Стјуарт.
Жене из Прибоја успеле су да се окупе и оснују удружење, у оквиру кога се већ неколико година успешно залажу за побољшање положаја жена на селу.
Сеоске жене су снажне саме по себи, снажније од многих. Само је та нит из њих коју треба извући, да их учинимо видљивијим, слободнијим, а првенствено да себи направе лакши живот на селу – истакла је Малина Станојевић из прибојског Удружења жена „Сачувајмо село“.
Осим овог, одржана су још два панела, посвећена проблему насиља над женама из руралних подручја и видљивости сеоских жена у медијима. Најзначајнији догађај у досадашњем раду, дводневну међународну конференцију „Снажна жена – снажно село“, Форум жена Пријепоља организовао је у сарадњи са амбасадом Аустралије у Србији, Северној Македонији и Црној Гори, Агенцијом Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији и Повереницом за заштиту равноправности Републике Србије.