By Изложба и књига су омаж великом ствараоцу Николају Краснову, једном од најзначајнијих руских архитеката новијег доба, који је добар део свога радног века провео у Београду где је и сахрањен. Од сељачета из околине Москве до звања Државног саветника, архитекте царског двора и академика прешао је дугачак и тежак пут.
Када се летимично упознате са избором из његовог опуса, видећете да је са подједнаком пажњом и поштовањем гради скромне виле и раскошне дворце, да је суверено владао стиловима, детаљима,техником и уметношћу, било примењеном или чисто ликовном. Видећете да он није стварао архитектонску школу или градитељску демагогију. Он је стварао амбијенте и светове, са подједнаком лакоћом, без обзира да ли се радило о интерпретацији античких стилова,романике или готике, ренесансе или барока, неокласицизма или оријентализма – рекао је аутор монографије Драгољуб Ацовић.
Његов опус је готово невероватан из угла гледања данашњих мерила и стандарда. Пројекти, студије, цртежи, графички записи и белешке, и то само они сачувани, говоре о продуктивности која је фасцинантна, и о квалитету који никада не пада испод стандарда.
Краснов је три пута почињао ни из чега, и два пута започињао своју професионалну каријеру. И није посустао. Био је више него скромног порекла, без утицајне родбине, без контаката и веза, наоружан само јединственим даром и вредноћом и поштењем као начином постојања. Па ипак, као што нас на то подсећа дедикациони натпис на oрдену Светог Саве, чији је носилац био: Својим трудом се све може постићи – истакао је Ацовић.
За излазак ове монографије којом се чува од заборава човек који је оставио дубоке трагове у некадашњој Краљевини Југославији, односно у Србији и Црној Гори, заслужан је и Хералдички клуб из Београда. У име издавача присутнима се обратио представник Хералдичког клуба из Београда Стеван Мићић који се, између осталог, захвалио Милешевском културном клубу “Свети Сава” на организацији овог догађаја.
Изложба о стваралаштву Николаја Краснова боравиће у пријепољском Музеју до 24. фебруара. Претходно је гостовала Београду, Никшићу, Тополи, Крушевцу и Подгорици.
