Радни дан 9. јунa прошле године није се завршио уобичајено за Дамира Кајевића који је, како каже, примљен као возач, а радио је на свим грађевинским машинама у фирми „Рад Лабуд“ ад.
Тај дан сам био на асфалтирању Улице Љубише Миодраговића и онда ми се лично Лутка (Бахрија Бегановић) обратио и рекао да одем и замешам кубик бетона и да се одмах вратим. Ја сам тако урадио и кад је миксер већ кренуо, ја сам се попео да оперем ту машину и док сам прао, нога ми улети доле и одсече је на лицу места – прича Дамир Kајевић.
Оперисан је у пријепољској болници, а више од два месеца био је на лечењу у Београду.
Долазио је Лутка, долазио је Лабуд…То су била обећања, од сада си наш члан породице, све што треба, збринућемо те…Док нисам изашао из болнице. Онда су умањили позиви и посете и сад је то скроз захладнело – каже Дамир Кајевић и истиче да ништа није добио од фирме, ни боловање ни одштету, само су му исплаћене три заостале плате, зарађене пре повреде.
Дамир није имао уговор о раду, није био пријављен на обавезно социјално осигурање, нити је, како каже, био обучен за безбедан рад на машини на којој се десила повреда и на којој је радио без хтз опреме. Како стоји у извештају инспектора за рад, сачињеном након повреде, актом о процени ризика који је донео послодавац, ово радно место је дефинисано као машиниста са повећаним ризиком.
Од јуна прошле године четворочлана породица Кајевић, са двоје деце од осам и 11 година живи од дечјег додатка, повремене једнократне помоћи Центра за социјални рад и финансијске помоћи Дамировог оца. Помоћ су били обећали и у Општинској управи, као и посао за супругу Медису, која кад год успе да се организује, иде у надницу.
Није лако, трајно остаје без ноге, без посла, без ичега, а двоје деце које иду у школу. Кад им је најпотребнији остаје ни на небу ни на земљи – каже Медиса Кајевић и додаје да су деца веома тешко поднела све што се дешавало, а нарочито старији син на коме је и учитељица приметила промену јер је био тужан, одсутан.
Захваљујући комшијама, родбини и пријатељима породица Кајевић је успела да опреми купатило, а за основне животне намирнице, ту је Дамиров отац са својом скромном пензијом.
Хамед Кајевић
Све је пало на мене. Имам и у приземљу са мном три унука и снајку. Све то растежи, натежи… Крпимо дан за дан. Али све то није вредно пара, једно је најгоре мени..што се његова нога платити не може. Пара би и оде, а његова нога је отишла заувек, он је инвалид заувек – кроз сузе прича Дамиров отац Хамед Кајевић.
Дамир каже да би се радо запослио, али да због протезе не може да стоји дуже од неколико сати. Због свега што је проживео, пао је у депресију и под сталном је терапијом. Све што је тражио од бившег послодавца јесте одштета и новчана помоћ како би, колико толико, обезбедио породици егзистенцију. Није прихватио понуду да ради у истој фирми као портир већ је решио да правду потражи на суду.
Док се он припрема да покрене тужбу, Полицијска управа у Пријепољу је крајем јуна прошле године доставила Основном јавном тужилаштву у Пријепољу кривичну пријаву против осумњичене Лејле Бегановић, директорке фирме, због кривичног дела Тешко дело против опште сигурности извршеног на штету Дамира Кајевића из Пријепоља. Како је ТВ Форум одговорено из Основног јавног тужилаштва тужилац је предузео неопходне доказне радње и предистражни поступак је у току. Контактирали смо и Бахрију Бегановић који није желео да да изјаву о овом случају, јер како је рекао, изјаву није дао ни у суду.