Библиотекари кажу да се лети обично чита лакша литература која се често носи и на плажу и служи за одмор. То су углавном популарни бестселери који се налазе у врху листи најчитанијих књига по избору различитих интернет портала или медија.
Доста се чита и школска лектира, а они неодлучни увек могу потражити препоруку од библиотекарки и библиотекара.
Ја бих препоручила да овог лета изађу из оквира романа и прочитају неку аутобиографију на пример, или нешто од мемоарске или путописне грађе. Препоручила бих књигу Музеј преписке, коју је објавила Геопоетика, у којој се налази 125 писама. Такође бих препоручила биографију Драгана Николића, чувеног глумца српске и југословенске кинематографије, а за млађу популацију грчке митове или илустровану књигу о Фриди Кало – каже библиотекарка Марија Стиковић.
Библиотека „Вук Караџић“ годишње принови око четири хиљаде библиотечких јединица, а укупни фонд је око 125 000 књига и других садржаја.
Комплетан фонд библиотеке је у електронској бази. Позајмица грађе аутоматизована је на свим одељењима. Формирањем дигиталне библиотеке завичаја од 2017. године учинилли смо доступним писано и на други начин стварано културно наслеђе Пријепоља и суседних општина – каже Садија Хоџић, директорка Библиотеке „Вук Караџић“.
Директорка каже и да пријепољска библиотека, поред тога што користи савремена техничка средства, подстиче креативни развој заједнице на свим релевантним пољима, а за своје чланове и чланице често организује различите едукативне и забавне садржаје.
By 
Доста се чита и школска лектира, а они неодлучни увек могу потражити препоруку од библиотекарки и библиотекара.Ја бих препоручила да овог лета изађу из оквира романа и прочитају неку аутобиографију на пример, или нешто од мемоарске или путописне грађе. Препоручила бих књигу Музеј преписке, коју је објавила Геопоетика, у којој се налази 125 писама. Такође бих препоручила биографију Драгана Николића, чувеног глумца српске и југословенске кинематографије, а за млађу популацију грчке митове или илустровану књигу о Фриди Кало – каже библиотекарка Марија Стиковић.
Комплетан фонд библиотеке је у електронској бази. Позајмица грађе аутоматизована је на свим одељењима. Формирањем дигиталне библиотеке завичаја од 2017. године учинилли смо доступним писано и на други начин стварано културно наслеђе Пријепоља и суседних општина – каже Садија Хоџић, директорка Библиотеке „Вук Караџић“.
