By Министарство рада и социјалне политике објавило је трећи позив за пружање услуге националног СОС телефона. Мрежа жена против насиља бојкотује овај позив зато што се њиме крше одредбе Истанбулске конвенције, Закона о социјалној заштити и Закона о јавним набавкама.
Мрежа жена против насиља у Србији противи се начину на који Министарство рада и социјалне политике и Влада Србије покушавају да успоставе нови национални СОС телефон. Према одредбама Истанбулске конвенције Влада је дужна да обезбеди различите услуге за жене које су преживеле насиље у породици, али на овај начин се грубо крше закони и процедуре, као и одредбе Истанбулске конвенције. Посебно је споран захтев Министарства да се разговори са женама снимају и да постоји супервизор који се у сваком тренутку може укључити и преузети разговор. Није познато ни како ће се снимци ових разговора чувати и на који начин могу бити употребљени у будућности.
Мрежа жена против насиља тражи да државне институције поштују домаће и међународне законе, да процес набавке ове услуге буде транспарентан, као и да Министарство не понавља конкурсе на начин који упућује на потенцијалну злоупотребу јавних ресурса, односно дела државног буџета који је намењен сузбијању породичног насиља.
Мрежа жена против насиља је реаговала и на претходна два јавна позива и они су били поништени, а сада је затражила подршку Међународне организације „Жене Европе против насиља“ ВЕЈВ да упути захтев Министарству рада и социјалне политике и укаже да се организовањем СОС телефона на овакав начин грубо крше одредбе Истанбулске конвенције, коју је Србија ратификовала у октобру 2013. године.
