By У саопштењу се каже да је намера Министарства да додели услугу државној установи која се никада није бавила пружањем ове специјализоване услуге и која није на списку лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона апсолутно неприхватљива и супротна стандардима Конвенције Савета Европе за спречавање и борбу против насиља над женама и насиља у породици, на шта је Министарству скренула пажњу и европска Вејв мрежа против насиља. Истакнуто је да је основу Конвенције коју је ратификовала, Србија дужна да блиско сарађује са специјализованим женским удружењима која раде у области сузбијања насиља над женама.
Мрежа жена југозападне Србије подсећа да иако је успостављање Националног СОС телефона од велике важности за оснаживање жена које преживљавају мушко насиље, Министарство је до сада три пута расписивало конкурсе који су након реакција Мреже жена против насиља поништавани, јер су били у супротности са стандардима међународног и домаћег законодавства који уређују ову област.
Због свега наведеног, Мрежа апелује на министра Ђорђевића да одустане од најављене намере да додели услугу Националног СОС телефона државној установи која нема ни референце, ни лиценцу за пружање ове услуге и да успостави дијалог са организацијама Мреже жена против насиља у циљу изналажења најбољег решења за пружање услуге Националног СОС телефона за жене са искуством насиља.
У оквиру националне Мреже жена против насиља тренутно постоји пет лиценцираних пружалаца услуге СОС телефона, од тога у региону југозападне Србије једно женско удружење је лиценцирано за СОС услугу, док је још једно удружење у процесу лиценцирања.
