На Регионалну депонију “Бањица” до сада бачен само новац

На Регионалну депонију “Бањица” до сада бачен само новац

Заједнички рад четири општине на пројекту Регионалне депоније Бањица почео је 2003. године кроз припрему студије вредновања и избора локације. Припрема је трајала две године и коштала је општине близу 20 000 евра. У  октобру 2005. године општине су потписале Споразум о заједничком управљању отпадом и њихове скупштине (све осим Сјенице) донеле су одлуку о градњи заједничке регионалне депоније „Бањица“ на територији Нове Вароши. Студију о избору локације урадио је Институт „Кирило Савић“, као и пројектну документацију. Укупна улагања у израду главног пројекта, решавање имовинских односа, геодетске услуге… износила су близу 108 000 евра. Сва средства обезбеђена су из буџета три општинe, а највише новца дало је Пријепоље – око 47 ипо хиљада евра.

banjica
Локација Регионалне санитарне депоније “Бањица” налази се на крајњем северозападу општине Нова Варош, око 2,5км северно од насеља Бистрица. Локација је смештена уз регионални пут Бистрица.

Грађевински радови на изградњи тела депоније године које је изводила грађевинска компанија „Београђевина“ почели су 2007. године. Исте године су прекинути због одрона земљишта на левој страни депоније. Велики део средстава током трајања изградње обезбеђена су са републичког нивоа од Фонда за заштиту животне средине и НИП-а – око 850 000 евра. Није био занемарљив ни удео у износу од око 54.000 евра, које су издвојиле три општине од 2007. до 2009. године. Највише средстава опет је издвојила општина Пријепоље, близу 24000 евра. Све активности на изградњи депоније “Бањица” прекинуте су 2009. године, јер је у међувремену дошло до суштинске промене законске регулативе. Такође, планирана запремина депоније није била довољна за одлагање отпада из четири  општине, за период од 20 година,  што је такође указало на потребу измене  пројекта.

У помоћ су притекле ЕУ и Влада Швајцарске 2013.године, преко програма  европског партнерства са општинама – ЕУ ПРОГРЕС, донирајући средства у износу од 193 000 евра у препројектовање главног пројекта. Укупна предрачунска вредност наставка радова процењена је на 779.500.000 динара. Најављивано је  да ће  Регионална депонија „Бањица“ већ 2015. године бити у функцији складиштења и сепарације смећа. Међутим, сва урађена документација још увек чека коначну одлуку надлежног министарства и општина.

Још једна прича започета је у августу 2013. године. Формирано је Регионално предузеће за управљање изградњом Регионалног центра за управљање отпадом.  Сматрало се да ће тиме коначно бити стављена тачка на низ погрешних и траљавих корака из претходних  10 година. Од тада до данас, предузеће има само једног запосленог – директора. Општине су  2014. године  уплатиле на рачун  предузећа укупно милион динара. Највише је утрошено на плату директора, у бруто износу близу 700 000 динара, а за рад чланова Скупштине предузећа  213.000 динара.  Ни један  динар није уложен у инфарструктру депоније.

„Као и у свим државним и јавним предузећима изгледа да кад неко дође до одређеног места постаје само битно да се редовно примају плате, да се тражи кривац а не решење“, каже председник општине Прибој Лазар Рвовић.

ljubenko-vasiljevic
„Можда су очекивања општина била већа, али су и моја очекивања била мало већа. Инсистирао сам да се запосли већи број људи, али до тога није дошло“, каже директор предузећа „Регионална санитарна депонија Бањица“ Љубенко Васиљевић.

Васиљевић указује и на проблем финансирања предузећа, јер већ 2015.године од финансирања одустају Пријепоље, Прибој и Сјеница, а трошкови плате диретктору падају на терет општине Нова Варош.

Председник општине Прибој Лазар Рвовић то не види као оправдање.

lazar-rvovic
„Не могу бити проблем паре, јер ако је нешто неопходно има и држава своје фондове, има других донатора. Ако нема ни једног ни другог, проблем морају решавати општине, па и по цену кредитног задужења“, додаје он.

У прибојском селу Друглићи, налази се депонија коју заједнички од 1997.године користе општине Прибој и Нова Варош. Њени капацитети су скоро попуњени, те би према речима председника општине Нова Варош Радосава Васиљевића регионална депонија Бањица у будућности могла бити једно од најбољих решења.

radosav-vasiljevic
„Те депоније су рак рана целе Србије. Ми ћемо настојати да пројекат Регионалне депоније Бањица опет ставимо у фокус интересовања“, каже Васиљевић.

Претходна, као и актуелна власт општине Пријепоље судећи по активностима које је предузимала како би решила проблем одлагања комуналног отпада, одустала је од Бањице. Наиме, претходна власт решење је видела у одвожењу смећа на регионалну депонију Дубоко у Ужицу, а нова власт у изградњу трансфер станице у Струговима, одакле би се смеће такође одвозило на депонију у Ужице. Несанитарна депонија Стањевине у Пријепољу одређена је 1999. године као привремена локација и све до данас остала је једина на коју се одлаже комунални отпад. Једно је сигурно – гомила отпада на њој све је већа, а свако решење које је  у међувремену предложено, није дало ама баш никакав резултат.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци