Контрола медија кроз страх и финансијске притиске

Контрола медија кроз страх и финансијске притиске

У полугодишњем извештају Европске комисије за првих шест месеци ове године оцењено је да напади на новинаре и застрашивање новинара представљају разлог за забринутост. И у Центру за истраживачко новинарство Србије сматрају да је стање у медијима забрињавајуће, као и да нису направљени значајнији помаци у односу на деведесете.

Милица Шарић, новинарка Центра за истраживачко новинарство Србије

“Највећи проблем са којим се ми суочавамо, са којим се наше колеге суочавају јесте тај однос према новинарима. То су ти притисци према свега путем финансија, али и контролисањем новинара кроз страх. Као да имамо константан страх шта може да нам се догоди, да ли ће нас неко тужити, да ли ће нас новчано казнити, да ли ће нас пратити, да ли ће нам упасти у стан и на тај начин покушати да нас застраше. Тај страх који управља нама и нашим колегама није добар и не доприноси бољем стању у медијима, односно у начину и квалитету рада, што је све повезано са аутоцензуром, за коју мислим да је један од највећих проблема” – каже новинарка ЦИНС-а Милица Шарић и додаје да колико има цензуре и манипулисања страхом, има и аутоцензуре јер просто знаш да ако не будеш радио како ти кажу, како ти нареде, нећеш имати да платиш рачуне следећег месеца, а то је оно што контролише.

И новинарска удружења кажу да положај новинарске професије у Србији никад није био гори. Новинарство се данас суочава са све већим политичким и економским притисцима, цензуром и аутоцензуром, угрожавањем безбедности, недостатаком професионалне обуке …

Недим Сејдиновић, Независно друштво новинара Војводине

“Ми имамо једну веома лошу комбинацију, чак запаљиву, јер са једне стране имамо велики број медија који имају јасну идеолошку и политичку платформу и агенду, а са друге стране новинаре који немају висок степен сензибилисаности за многе теме. То је донекле и разумљиво јер редакције нису фрагментиране, у питању су мали и сиромашни медији где новинари морају да се баве широким спектром и самим тим не могу да остваре експертизу у појединим областима” – истиче председник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић.

Пројектно суфинансирање медија, које је требало да обезбеди транспарентније трошење буџетских средстава за информисање, није се показало као ефикасно и сврсисходно.

“ЦИНС је прошле године писао колико то може да буде изманипулисано, колико ти медијски конкурси не функционишу. Имамо најновије примере из Пријепоља и Врања, о томе на који начин се додељују средства медијима који то нису заслужили. То су све те нефер утакмице у којима се ми стално налазимо и покушавамо да се боримо, a које не поспешују стање у ком се налазимо” – наглашава Милица Шарић.

Како је оцењено у полугодишњем извештају Европске комисије за ову године, транспарентност приватног власништва над медијима и суфинансирање медијског садржаја треба ефикасно надзирати. Европски парламент је средином јуна усвојио Резолуцију о Србији, по којој је слобода изражавања такође оцењена као област у којој нема напретка. Од власти у Србији је затражено да “јавно и неопозиво осуди све нападе, обезбеди одговарајућа средства за ефикаснију истрагу напада на новинаре и медије да би починиоци били приведени правди”.


Овај текст реализован је у оквиру пројекта “Колико смо близу или далеко од Европске уније?“ који се реализује у сарадњи са Београдском отвореном школом, у оквиру програма „Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији“, уз подршку Шведске.

Подели на мрежама
Новинарка

Повезани чланци