Професаорка књижевности, Сабрија Рачић Хаџимуртезић, која је цео свој радни век провела у свом родном граду, сабрала је своја сећања у приповетке које читаоце враћају у време које бледи из сећања старијих, а младе упознаје са друштвено – социјалним миљеом Пријепоља, које убрзано нестаје у времену нових технологија.
Књига приповедака „Докле сјећања допиру“ је аутобиографска, а приче подељене у три временска оквира: детињство, одрастање и младост. Промовисана је у четвртак, у Библиотеци „Вук Караџић“.
„Докле сјећања допиру“ друго је дело ауторке, четири године после прве збирке привоведака “Мирис душе“ у којој, такође, са пуно нежности, сете и љубави слика време, људе, обичаје и град своје младости.

