90 година новинарства у Пријепољу – Где су медији данас?

90 година новинарства у Пријепољу – Где су медији данас?

Са новинарске њиве коју је далеке 1932. године узорао Миливоје Жугић, штампајући прве новине са седиштем у Пријепољу, под именом „Санџак“, слатке и горке плодове убирају како посленици новинарске професије тако и грађани и грађанке Пријепоља. Докле се стигло са новинарством данас и шта је све присутно на медијској сцени у Пријепољу?

Пријепољска публика је имала изграђен став и деценијама је била уз своје новине и радио станицу. Лист „Полимље“ је штампан у хиљадама примерака и својевремено имало и по 3.000 редовних претплатника  у земљи и иностранству. Путовало је „Полимље“ до Аустралије, Америке, Канаде… Каква је данас медијска сцена у Пријепољу?

Више ми то личи на неку пропагандну машинерију у служби разноразних групација, пре свега политичких, тајкунских и неких других. Лично мислим да данас обичан грађанин, слушалац радија, гледалац телевизије или читалац новина мало верује данашњим медијима. Тај медијски простор се толико раширио да се ту више не зна ни ко пије, ни ко плаћа. Новинарством се бави ко год стигне. Ти медији, односно разноразни портали су заиста један циркус који ја у овим годинама тешко могу да сварим – каже дугогодишњи новинар „Полимља“ у пензији Сретен Марушић.

Да је медијска сцена у Србији у најмању руку хаотична, сведочи и новинарка „Полимља“ Мемнуна Цмиљановић.

Мислим да су грађани слуђени и уопште не могу да извуку неку црвену нит, односно да схвате шта је суштина, а понекад ми се чини да је то нечија жеља, да то баш изгледа тако – каже Мемнуна Цмиљановић.

Новинар и бивши и главни одговорни уредник „Полимља“ Мухарем Мутабџија сматра да су друштвене мреже у великој мери убиле новинарску професију.

Сада пише свако онај ко зна слова без обзира на његов интелектуални ниво, способност, перцепцију…Никакве одговорности нема, али баш никакве, а народ се лепи за то, воли трачеве. Народ воли да види шта се дешава у комшилуку. Мање га занимају друштвени проблем, развој и будућност заједнице – каже Мутабџија.

Још оштрија у оцени новинарске професије је новинарка Индира Хаџагић.

Сматрам да је ова професија доживела свој дебакл захваљујући чињеници да се њоме бави ама баш свако – искрена је Индира Хаџагић која још увек пише у листу „Полимље“

Да би дошла до праве информације публика данас мора да се бави истраживањем по медијима.

Није довољно данас кликнути на вест и прочитати шта се дешава, већ је потребно отићи на више страна и тако доћи до неког свог закључка. На жалост, то није стварност у којој ми живимо, јер живимо у свету где се вести читају из наслова или се верују онима који имају сензационалистичке или чак несистините информације у својим насловима па се то онда репродукује у јавности као нешто што, заправо, не би требало – мишљења је новинарка и уредница портала Форуминфо Мирела Фазлић.

Бавити се професионално новинарством у локалним срединама све је теже.

Зашто остајемо ту где јесмо, иако би могли радити неке друге послове, то стварно не знам. Свако има неке своје мотиве. Можда је у питању љубав према професији, а можда једина сатисфакција коју човек има јесте поштовање и респект који има код суграђана и суграђанки, односно своје публике. Увек има и оних који нису задовољни начином на који радимо, мада мислим да је много више оних који нас цене и поштују због онога што радимо и како извештавамо о догађајима у Пријепољи али и шире. Можда је то оно што човеку даје снагу да остане у новинарству које је бедно плаћено, које је стално на ивици конфликта са неким политичарима, центрима моћи и разним људима који имају неке своје интересе у пласирању вести у медијима. Тако да је све то доста стресно, али и даље издржавамо. Докле? Не знам, видећемо. Ситуација није обећавајућа, јер све је горе и горе – каже уредник информативног програма ТВ Форум Владимир Малешић.

Без обзира на све тешкоће из професије слатке горчине се тешко излази и борба за поштовање професионалних стандарда је непрестана.

Подели на мрежама

Повезани чланци