By Ознака географског порекла гарантује јединственост производа који је последица специфичности јединствене природне комбинације поднебља као што су земљиште, клима, врста животиња или биљних сорти и традиције, вештина и знања која се преносе с колена на колено. Сеоске жене су невидљиве, али изузетно важне у чувању и преношењу традиционалних начина производње.
Наше сеоске жене су изузетно важне за очување квалитета јер су у највећем броју оне носиоци традиционалног знања које се, нажалост, недовољно цени и поштује. Оне су често невидљиве у самом том процесу кодификације, израде стратегије, елабората итд… али су занимљиве у тој причи кад знање које су добиле од својих бака, мајки преносе у свакодневној производњи сада – објашњава директорка СЕЕДЕВ ДраганаТар.
Повезивање сеоских жена је изузетно важно. У томе им могу помоћи организације цивилног сектора, али и локалне самоуправе, канцеларије за локални економски развој и друге саветодавне институције.
Из мог искуства, изузетно је важно да се жене повежу, удруже… Битно је и да постоји неко у локалној средини ко им је савезник, ко може да им помогне да се промовишу као и да нађу начине да се то традиционално знање некако награди – каже Тар.
Код производа са географским пореклом је веома важно поверење потрошача који је у прехрамбеној индустрији често изигран разним скандалима.
Та веза са самим произвођачима је веома важна. Наравно, постоје поделе посла у сеоским домаћинствима, али врло често је финализација неког производа везана за домен женског ангажмана – истиче наша саговорница.
Као пример добре праксе у економском оснаживању сеоских жена Драгана Тар наводи Етно мрежу Србије
Врло лепа иницијатива је у оквиру Мреже покренута, где покушавају да кроз један институт чувара традиције женама на локалу, које су посебно ангажоване на економском оснаживању и чувању старих заната и рукотворина, практично могуће запошљавање у тој функцији. Нарочито када су у питању рукотворине, ту морате да проведете много времена, да бисте обучили једну добру ткаљу или некога ко има те вештине, а те вештине се брзо губе јер жене одлазе у друге секторе где могу лакше да зараде новац – закључује директорка СЕЕДЕВ.
Све ово треба радити плански, укључити стручне и финансијске капацитете локалних заједница како би сеоске жене биле стимулисане и на крају крајева осетиле благодети свог мукотрпног рада.
