By Два дана пред изборе политичка кампања у медијима и на јавним скуповима мора да стане. Кандидати више не могу да представљају своје програме, бирачи не смеју да се позивају да гласају или не гласају за одређене листе, а процене изборних резултата не могу да се објављују. Шта тачно подразумева изборна тишина и где су границе између политичке кампање и информисања грађана?
За предстојеће парламентарне изборе заказане за 25. октобар 2026. године, изборна тишина почиње у поноћ између четвртка 22. и петка 23. октобра и траје до затварања бирачких места у недељу, 25. октобра. Ово значи да у том периоду не сме да се настави изборна кампања кроз медије и јавне скупове на начин који закон забрањује.
Шта заправо не сме да се ради?
Закон о избору народних посланика прописује да се 48 часова пре дана гласања и на сам дан гласања, до затварања бирачких места, у медијима и на јавним скуповима не смеју:
- јавно представљати кандидати и њихови изборни програми,
- позивати бирачи да гласају или не гласају за одређене изборне листе,
- објављивати процене резултата избора.
Да ли то значи да медији 48 сати не смеју да пишу о изборима?
Не.
Грађани и током изборне тишине имају право на информације о изборном процесу. Медиј може да објави сервисну информацију о томе где се гласа, како се проверава бирачки списак, која документа су потребна за гласање или шта бирач може да уради ако уочи неправилност. Другим речима, изборна тишина не значи информативну тишину.
Разлика је у томе што информација треба да буде усмерена на остваривање бирачког права и разумевање изборног процеса, а не на промоцију одређеног кандидата или листе.
Изборна тишина на друштвеним мрежама
Према важећим прописима у Републици Србији, законска забрана изборне пропаганде током изборне тишине (48 часова пре дана гласања и на сам дан гласања до затварања бирачких места) примењује се на традиционалне медије и на регистрована електронска издања медија (портале), али не обухвата друштвене мреже (Извор: ОДИХР извештај са парламентарних избора у Србији 2022.).
С обзиром на то да саме платформе друштвених мрежа (попут Фејсбука, Инстаграма, мреже X/Твитера) нису регистровани медији у смислу домаћег законодавства, правила о изборној тишини се на њих директно не примењују. Због тога кандидати, политичке странке и грађани често настављају објављивање политичког садржаја, коментара и информација о току изборног дана на друштвеним мрежама и током периода тишине (Извор: ОДИХР извештај са парламентарних избора у Србији 2022.).
Иако тишина не важи за саме објаве на мрежама на начин на који важи за телевизију или портале, Закон о финансирању политичких активности налаже да сваки оглас или рекламни материјал политичког субјекта мора садржати јасну идентификацију, а политичким субјектима је забрањено да током кампање на својим налозима преузимају и објављују промотивне активности трећих лица у виду давања поклона, добара или услуга (Извор: Закон о финансирању политичких активности).
Посматрачке мисије (попут ОДИХР-а) годинама уназад указују на то да недостатак јасних правила за кампање на интернету и друштвеним мрежама ствара правну празнину у примени института изборне тишине.
Колике су казне за кршење изборне тишине?
Казне зависе од тога ко је прекршио правила. За правно лице предвиђена је новчана казна од 100.000 до 600.000 динара, док одговорно лице у медију може бити кажњено са 50.000 до 150.000 динара. Одговорно лице у правном лицу може добити казну од 20.000 до 50.000 динара.
Казна је предвиђена и за физичко лице које током изборне тишине, односно 48 сати пре дана гласања и на дан гласања до затварања бирачких места, у медијима или на јавним скуповима објави процену изборних резултата, јавно представља кандидате и њихове изборне програме или позива бираче да гласају, односно не гласају за одређену изборну листу. За овај прекршај казна износи од 10.000 до 40.000 динара.
Шта је са проценама резултата?
Процене резултата имају посебно место у правилима о изборној тишини.
Током тог периода није дозвољено објављивати процене резултата избора. То значи да медији не би требало да објављују истраживања или друге процене које приказују очекивани изборни резултат док траје изборна тишина.
Тек након затварања бирачких места престаје ова забрана.
Важно је направити разлику између процене резултата и информација о већ одржаним изборима. Када се бирачка места затворе, медији могу да почну да извештавају о резултатима у складу са правилима изборног процеса.
Шта важи на бирачком месту?
Изборна правила не односе се само на медије. На самом бирачком месту, као и непосредно испред њега, забрањено је истицање симбола политичких странака, подносилаца изборних листа и другог изборног пропагандног материјала.
За физичко лице које прекрши ову забрану прописана је новчана казна од 10.000 до 25.000 динара.
Бирачко место треба да буде простор у којем грађани могу да гласају без непосредног излагања политичкој пропаганди. Зато изборна правила забрањују да се на месту гласања или непосредно испред њега постављају обележја и материјали којима се промовишу изборне листе или кандидати.
Зашто онда можемо да читамо вести о изборима током тишине?
Зато што изборна тишина није забрана информисања, већ забрана одређених облика изборне пропаганде.
Грађани и даље треба да знају где могу да гласају, како да провере бирачки списак, шта да ураде ако изгубе личну карту, како изгледа процедура на бирачком месту и коме могу да пријаве неправилности.
Такве информације имају другачију функцију од кампање: оне грађанину омогућавају да оствари своје бирачко право.
Када тачно почиње изборна тишина?
За изборе заказане за 25. октобар 2026. године, изборна тишина почиње у 00.00 часова 23. октобра и траје до затварања бирачких места 25. октобра. Бирачка места се, по правилу, затварају у 20 часова, па забрана престаје њиховим затварањем.
Извори: Закон о избору народних посланика, Републичка изборна комисија и ЦРТА.
