By Са видиковца Бабина греда види се око 80 одсто територије Пиве, која се простире на од 854 квадратних километара. Испресецају је кањони Таре, Пиве, Врбнице.
Довољно је поменути да је Тара други кањон у свијету, да је суза Европе. Општина се дијели границом на Боботовом куку, највећем врху Дурмитора високом 2523 метра, са општинама Шавник и Жабљак – каже Мирко Вуковић.
Према попису из 2011. у Плужинама је живело 1340 становника.
Само 1971. године Пива је имала по попису 9272 становника. Упоредићу са општином Тиват која је тада имала 7000, а општина Будва 6000 становника. Ми смо данас спали испод 3000, јер смо на последњим изборма имали 2500 бирача, значи младост одлази – закључује Мирко.
Становништво са територије ове општине деценијама се расељава.
Било је етапно одсељавање. Прво после завршетка Другог свјетског рата, људи су добили колонизацију, било је пренасељено, тешко се живјело. Друго велико покретање становништва јесте изградњом хидроелектране Мратина, односно хидроелектране Пива. Тада је 83 домаћина иза кањона Комарнице, Пиве, Врбнице, потопљена имовина и они су се раселили у Никшић, Подгорицу, Београд … Није вођена паметна политика, па су људи са стране дошли да раде у Пиву, а мало Пивљана. Требало је да прође 30 година да се неко од људи чија је имовина потопљена запосли у тај колектив, и ако је то економски џин који ствара 70 милиона еура годишње – каже Мирко.
Иако бројчано мала, ова општина је према Мирковим речима изнедрила велике људе.
Пива има, и до сад је дала, од 1935. године, кад је први доктор наука био са овог подручја, па до данашњег дана, преко 200 доктора разних научних области – поносно истиче Мирко.
Да би нам дочарао колико је исељавање оставило последице на саму општину, Мирко се сећа да док је он радио као професор биологије у основној школи у Плужинама, њу похађало 120 ђака. Данас их је тек четворо – петоро.
