Чувамо ли довољно „плућа планете“ у Пријепољу и околини?

Према подацима Србија шума, највише штете шумама, чак 70 %, наносе елментарне непогоде и несавесно понашање људи, а 30 одсто су биолошки фактори – патогене гљиве и штетни инстекти. Сушење шума је највећи проблем на подручју којим газдује Шумско газдинство „Пријепоље“.

То је проблем који траје већ скоро 15 година на овом подручју и односи се на четинаре, пре свега на смрче и јеле. То је и главни узрок каснијег настанка и других болести, утицаја фитопатогених гљива, утицаја штетних инсеката. Овај однос шетета утиче од 70 до 80 одсто тренутно у нашем газдинству. Што се тиче утицаја људског фактора он је овде везан највише за пожаре и бесправне сече. Али, бесправне сече као вид штета су у сталном опадању, због специфичне законске регулативе и сталне сарадње са МУП-ом и Тужилаштвом – каже  директор ШГ „Пријепоље“ Горан Токовић.

У Србији је у последњих 10 година издвојено око 50 милиона евра за санацију шума од пожара, које су у 90% случајева изазвали људи. Прошле године су на подручју којим газдује Шумско газдинство „Пријепоље“ забележена три пожара, али су други фактори изазвали веће штете.

Имамо највећи утицај фитопатогених гљива и штетних инсеката, то је на 722 хектара где је отприлике оштећена дрвна маса у износу од 6800 кубика. То су већ саниране површине, јер то нам је примарни задатак. С друге стране, оштећења од елементарних непогода ветра и снега забележена су на 122 хектара и проузрокована суоштећења на око 1180 кубика дрвне масе. То је можда незабележена година у последњих 20 година што се тиче штете од снега. Имаћемо преко 15000 кубика дозначене дрвне масе, а гледано локално то су овде подручја Шербетовца, Камене Горе и Златара, где су нанете највеће штете – истиче Токовић.

Шуме јесу угрожене, али стање још увек није алармантно.

Наше шуме су здраве и очуване, посебно нашем подручју. У прилог томе иде и чињеница да је и проглашено неколико заштићених подручја. Шумски системи су битан део тих заштићених подручја – каже Токовић.

Како би сачували шуме, које су најугроженији екосистем, из Шумског газдинства „Пријепоље“ апелују:

Ако сте туриста или обични грађанин, не палите ватру у близини шуме, не одлажите ту отпад. Посебно апелујем на пољопривреднике да не употребљавају тешка хемијска средтсва, јер и еколошки акциднти су саставни део штетног утицаја на шуму. Значи, морамо да имамо свест о томе да је шумски екосистем саставни део животне средине и да утиче и на наше здравље – закључује Токовић.

Према подацима Републичког завода за статистику, укупне штете у државним шумама Републике Србије у 2019. години, исказане по запремини дрвета, износе више од 113.000 м3, од чега на штете настале од човека отпада око 27.000 м3.