By Документарни филм „Синај“, аутора Милоша Гачевића и Божидара Глушчевића из Пљеваља, представљен је у Дому културе Пријепоље. Пројекцију и разговор о филму организовало је Удружење инжењера Полимља у сарадњи са пријепољском кућом културе.
Претходне посете Египту и Синају и заједничка интересовања, довела су двојицу запослених у Завичајном музеју у Пљевљима на идеју да посете овај предео богате историје и културног и религијског наслеђа, и да ту посету касније презентују публици. Уз помоћ установе у којој раде, Општине и Туристичке организације Пљевља, као и Рудника угља и других спонзора, на шестодневни пут по Синају упутили су се Божидар Глушчевић и магистар Милош Гачевић, аутор књиге „Међурелигијска толеранција“.
“У почетку смо ми имали неку идеју да то буде само као нека PowerPoint презентација покривена са неким фотографијама и снимцима, која би била као покриће за ту његову књигу. Међутим, имали смо јако пуно људи који су вјеровали у нас и у тај наш пројект и касније се та идеја сасвим промјенила и дошли смо до тога јер смо добили опрему која је далеко превазилазила то што смо ми планирали. И онда смо дошли на идеју да би могли направити сами филм”, рекао је Божидар Глушчевић, коаутор филма.
Смештена на Синајском полуострву, које припада Египту, планина Синај је једно од најсветијих места на свету, вековни сведок времена, који спаја три религије – јудаизам, хришћанство и ислам.
“То је мјесто које спаја све народе, све религије, све нације, јер, прије свега, када погледамо ту једну историјску конотацију у јудаизму, то је било мјесто склапања савезез између Бога и изабраног народа. У хришћанству он представља једну праслику Христове љубави и милости, а у исламу посланик Муса, који се спомиња 136 пута у Курану, који је добио објаву на тој планини Синај, која је касније употпуњена у Курану. Зашто кажемо да Синај не припада само једној религији? Јер камене плоче савеза које Господ Бог објавио Мојсију на Синају нису оружије, већ порука свима нама да живимо заједно и да се упознајемо једни са другима. Зато бих желио да нагласим – као што три ријеке имају један извор и могу да дјеле заједно један извор, тако и три монотеистичке религије могу да дјеле заједно једно духовно средиште попут Синаја”, казао је Милош Гачевић, коаутор филма.
Завичајни музеј у Пљевљима није имао дилеме када је требало подржати иницијативу Глушчевића и Гачевића, јер је научно-истраживачки рад једна од његових основних делатности, а Синај је место које је повезан духовно са манастиром Свете Тројице, а и манастиром Милешева, казала је директорица Дејана Дробњак.
“Тај преписивачки дух, преписивачка традиција и монашки центар који је био током свог битисања, негде је иницијатива да се управо и тај манастир посети, да се уђе у његов историјат и да се као велика, једна од највећијих светских светиња, представи на један другачији начин, кроз један путопис, кроз видеозапис, документарни програм и приказ који ће, свакако, пружити један доживљај, као да сте и сами ишли тим путем куда су ишли његови аутори”, рекла је Дејана Дробњак, директорица Завичајног музеја Пљевља.
Организација промоције документарног филма „Синај“ и долазак гостију из Пљеваља, са којима је пријепољска публика имала прилику да разговара, наставак је добре сарадње коју Удружење инжењера Полимља и Дом културе Пријепоље имају са Завичајним музејом Пљевља, истакли су Душан Плескоњић, председник Удружења инжењера Полимља и Мирко Малешић, уредник ликовног и научно-издавачког програма Дома културе Пријепоље.
У краћој верзији документарца, која је приказана у Дому културе, публика је имала прилику да се упозна са Синајем и манастиром Свете Катарине, једним од најстаријих на свету, у којем се налази несагорива купина, али и бројне драгоцени предмети и сведочанства културе и историје. Присутни су добили кодове који их воде и до дуже верзије филма, која траје око сат и двадесет минута.
Погледајте видео прилог:
