By Од почетка 2019. до маја 2021. у Пријепољу је умрло 1202 људи. Најчешћи узрок смртности су кардиоваскуларне болести од којих је умрло 550 особа и малигне болести од којих је преминула 161 особа. Овој статистици придружује се и корона вирус, па је од почетка пандемије до маја ове године од последица инфекције умрло 115 особа из Пријепоља, подаци су Завода за јавно здравље Ужице.
У 2019. години у Пријепољу су умрле 422 особе. Традиционално, кардиоваскуларне болести односе највише живота, па су ова обољења узроковала смрт 227 особа, односно нешто више од половине укупно преминулих. Од малигних болести у овој години умрле су 64 особе, а од респираторних обољења 28 Пријепољаца и Пријепољки.
У 2020. години у Пријепољу се бележи повећање смртности за 36,5 %. У овој години умрло је 576 особа, односно 154 особе више него у претходној години. Иако је у марту ове године пандемија вируса COVID-19 проглашена у Србији, а први случајеви потврђени и у Пријепољу, подаци Завода за јавно здравље Ужице говоре да су наши суграђани и суграђанке највише умирали од кардиоваскуларних и малигних обољења. Од болести срца и крвних судова умрле су 254 особе, док је од неког облика рака преминула 81 особа. Од последица инфекције корона вирусом у 2020. години умрле су 53 особе из Пријепоља, 35 мушкараца и 18 жена.
За четири месеца ове године, од COVID-19 преминуло је више људи него за целу претходну годину – 62 особе, 34 мушкарца и 28 жена нису успели да се изборе са овим вирусом. Тако је корона вирус за сада, постао други најчешћи узрок смртности наших суграђана и суграђанки. До краја априла ове године преминуле су укупно 204 особе са пребивалиштем у Пријепољу, од тога 69 особа је умрло од кардиваскуларних обољења, док је 16-оро изгубило битку са канцером.
Пријепоље, иначе већ годинама бележи пад у броју становништва и негативан природни прираштај. У 2019. рођено је 329 беба чији родитељи имају пребивалиште у Пријепољу, а 2020. године број рођених је за 254 мањи у односу на број умрлих, односно у претходној години рођено је 322 деце.
Слична статистика, у смислу пораста и узрока смртности, као и негативног природног прираштаја пресликава се на Србију, али и земље Европске уније. Подаци Еуростата показују да су болести кардиоваскуларног система главни узрок смрти у скоро свим чланицама ЕУ од којих умре сваки трећи становник, док су малигне болести узрок сваке шесте смрти. Трећи најчешћи узрок смрти у ЕУ су болести респираторног система, које чине 8% укупне стопе смртности.
Повећање смртности за око 300 хиљада људи у земљама ЕУ у осам месеци 2020. у односу на период претходне године повезује се са последицама корона вируса, а према подацима Светске здравствене организације више од милион људи у целој Европи је умрло од последица инфекције COVID-19.
