By Предео Јадовника, који је некада био богат катунима и људима, сада углавном красе празне сточарске куће. Међу ретким чобанима који летње месеце проводе на планини, чувајући стоку, је и Хамза Халиловић из Доњих Страњана.
Своје стадо од 40- ак оваца Хамза Халиловић чува по Јадовничким ливадама и пашњацима од пролећа до позне јесени. На овим пределима на испаши је углавном стока из околних села, док су ретки они који овце и краве доводе из удаљенијих места.
Ово је некад било по целом Јадовнику чобана, а ја сам ти сад сам. Веруј ти мени, да ово колико чувам, никога живога нема, па ме убија самоћа. Или морам да се дерем или да халачем, а госпођа ми каже: “Ти се дереш, колико можеш”, а јој кажем “Шта ћу кад нема никога бре” – објашњава своју свакодневницу Хамза Халиловић, кога смо затекли на Јадовнику.
Током летњих месеци борави у катуну код Савиног крша и Савине воде.
Ја сам са госпођом у колиби, код Савине воде. Син и снаха и унучад су доле. Овуда ти ја чобанишем. Некад ми свирне Вуле, некад Јоле…Жељан сам народа видети – тужно каже Хамза.
Ретки берачи клеке у овом периоду су једини са којима прозбори по неку реч. Радо се сећа времена када је на ливадама где сада чува стоку, а којим људска нога ретко крочи, играо фудбал са пријатељима. Баш док је стајао на голу и бранио, добио је надимак Роки по коме га многи знају.
Уз успомене на срећнија и боља времена, дуге јадовничке дане, али и самоћу прекраћује песмом.
