By Средњошколци и студенти све мање читају, нарочито на класичан начин, са књигом у руци. Са појавом електронских књига, аудио-књига и онлајн књижара промениле су се читалачке навике, а библиотеке бележе и мање чланство и број посета. Пријепољска библиотека “Вук Караџић” је за десет година изгубила скоро половину корисника – док је 2015. године бројила 4.458 чланова, 2025. године су тек 2.642 особе имале чланску карту.
Некада су се нови светови, идеје и авантуре откривали међу страницама књига позајмљених из библиотека. Сада се све чешће до њих стиже једним кликом. Читање је некада било један од најчешћих начина на који су млади проводили слободно време. Данас су им на располагању бројни други садржаји, па је питање колико млади читају из љубави, а колико јер морају због школе.
Искрено мислим да је данас код младих то комбинација оба фактора, док је код мене случај да ја волим да читам и да ми је то веома занимљиво – каже Адна Хаџалић док Марија Јањушевић додаје да чита зато што воли, јер је књиге опуштају и воде у неки други свет. И она признаје да понекад чита зато што мора, због школе.
Да су Адна и Марија међу све малобројнијим популацијом младих који користе библиотеку као место за позајмљивање књига, потврђују и подаци Библиотеке „Вук Караџић“.
2015. године категорија средњошколаца и студената чинила је 21% укупног броја корисника библиотеке. Данас је то око 10%. Што се тиче и броја посета, и број посета је опао за ове две категорије. 2015. године то је било 18%, а 2025. године 8% – рекла нам је Марија Стиковић из Библиотеке Вук Караџић Пријепоље.
Смањује се и број особа које поседују чланску карту. Тако је Библиотека “Вук Караџић” 2015. године имала 4.458 чланова, а прошле године тек 2.642, што је за око 1.820 особа мање. Ипак, број чланова и посета библиотеци није једино мерило читалачких навика младих, сазнали смо од средњошколаца у оквиру пројекта “Млади у фокусу”, кроз који су се они сами бавили овом темом. Књиге су им данас доступне у различитим форматима – од електронских издања до аудио-књига, а нове наслове све чешће откривају и преко друштвених мрежа и онлајн платформи.
Углавном, у класичном, штампаном облику. Данас је, све више, присутно дигитално читање књига, док ја више бирам класичан облик књиге, јер мислим да је занимљивије тако. Постоје такође и аудио-књиге, које користим највише када немам времена, а занима ме неко поглавље које желим да прочитам и које сматрам да је веома занимљиво – каже Адна док Марија чита највише на класичан начин, у штампаном облику.
Дела која спадају у обавезну школску лектиру су и даље најчитанија, иако их млади често сматрају досадним. Међу младима су популарни и трилери и љубавни романи, а у задње време су се као посебна категорија издвојили романи за младе.
То знају да буду, рецимо, серијали фантастике, и могу да поменем неке од тих серијала. То је, рецимо, „Ноћна школа“ Кристи Доерти. Затим, ту су неке књиге које су можда препоручене од стране неких инфлуенсера, на Буктоку или на друштвеним мрежама. Ту су књиге Џени Хан, „Лето када сам постала лепа“, затим Џон Грин се доста чита, Никола Јун се доста чита, рецимо, и Сафон, Карлос Руис Сафон, шпански аутор, „Сенка ветра“ — тај серијал је прилично заступљен – објашњава Стиковић.
Разлози због којих млади посежу за књигом нису увек везани за популарност одређеног наслова. За неке је најважнија жеља да упознају другачији поглед на свет, да се поистовете са ликовима и открију нове видике.
Па, највише радозналост, зато што ме занима како неко гледа на свет из његовог угла, а и да сазнам нешто ново – искрена је Адна.
Истраживања показују да се променио и начин читања. Чита се површно, без дубљих анализа.
Ново, савремено време донело је и другачије навике и интересовања. Не би требало да брине да ли млади читају књиге у штампаном облику или се служе неким од дигиталних уређаја, све док читају. Јер, без обзира на то да ли странице окрећемо прстима или их листамо на екрану, читањем ширимо видике, упознајемо друге светове и учимо да свет посматрамо из различитих углова. Као што је рекао енглески писац Џозеф Адисон “читање је за ум, оно што је вежбање за тело”.
