By Гоблени, слике, стари новчићи и ордење, грнчарија, предмети од дрвета, старинске справе и машине… Све то, стало је у старинарницу Кенана Ризвића који је свој лични кутак направио како би сачувао предмете и сведочанства који чувају културу и историју Пријепоља.
Старе и скрајнуте предмете почео је да скупља пре шест година како би сачувао не само културну и материјалну баштину Пријепоља, већ и успомене и вредне ствари којих се олако одричемо и неретко бацамо.
Радим у ЈКП „Лим“ већ десет година, нагледао сам се много тога и једноставно сам морао да се тргнем и почнем да спашавам културу нашег града. Ово је чисто кутак мени за одмор и душу. Овде вршим и рестаурацију разних предмета, поправку сатова. Овде имам потпуно исправног „Швајцарца“ до „Јапанца“који је веома редак, који сам успео да поправим – започиње причу Кенан Ризвић.
Поред сатова, ордења и других предмета којима Кенан враћа стари сјај, посебну љубав је развио према сакупљању старих сечива, па у његовој колекцији има и неких која су стара по неколико векова.
Издвојио бих један мали ножић, који је у Пријепоље стигао око 1900. Припадао је Турцима Маварима из Шпаније. Ја то нисам веровао, док нисам проверио на интернету, фирма у којој је израђен и данас постоји. На ножу стоји угравирана 1882. година и име фирме. Контактирао сам ту фирму и испоставило се да је вредност тог ножића око 800 евра. Имам јатаган који је позлаћен, харфови су комплетно искуцани у злату који је нетакнут и стар је око 350 година и експонат је јер вековима служи мојој фамилији. Најчудније што сам добио је сабља, стара преко четиристо година, анадолијског кова и која после толико година не може да се сломи, није иструлила – објашњава на Кенан историју појединих примерака његове колекције.
Кроз ову старинарницу, или како наш саговорник воли да каже, кутак који је направио за себе и друге који воле и цене антиквитете, прошло је разних ствари, свака вредна на свој начин, а посебно занимљив је један млин.
Игром судбине тај млин за кафу је пронашао радник мог оца, који је посребрен, има жиг Краљевине Србије и из 1927. године је. Млин су људи бацили, и не знају уопште вредност тог млина. То се више не може купити, то не постоји – каже овај колекционар.
Нарочито интересовање, како каже, је за предмете из периода турске и аустроугарске владавине, али и из периода када је наша земља била краљевина. Већину предмета је добио и даје на поклон, али и размењује.
То је трампа, на пример, треба ми неки део лампе, или лирдир од ибрика, неко други има део нечега што ми треба, ја дам њему нешто друго и само се проследимо. Мало по мало се прочуло да ја скупљам те ствари и људи више нису бацали, него су ме звали и заустављали па ми поклањали. Тако сам ја поклањао осталима –каже Кенан како функционише рад у старинарници.
За Кенана је сакупљање старих ствари више од хобија, прерасло је у истраживање, стицање нових познанстава, али и чување заборављене стране историје пријепољског краја.
