By Нови број „Савиндана“ у издању Милешевског културног клуба „Свети Сава“ промовисан је у уторак у Дому културе у Пријепољу. Часопис, који већ 32. године чува традицију и историју нашег краја и подсећа на лик и дело Светог Саве, доноси нам текстове педесетак сарадника који годинама посвећено истражују и пишу за ревију која се чува и ишчитава током целе године.
Промоција годишњака „Савиндан“ Милешевског културног клуба „Свети Сава“ и ове године била је прилика да се окупе поштоваоци и сарадници ревије која већ дуже од три деценије подсећа на значај и улогу Светог Саве. Његово име је било и остало инспирација за највећа дела и охрабрење у тешким временима. Иако се размишљало да ли уопште организовати промоцију, која је прошле године изостала управо због пандемије, превагнула је жеља и потреба за духовном светлошћу којом нас највећи српрски просветитељ вековима обасјава.
Мени је задовољство да вас све овде могу поздравити и да могу рећи да ова наша мисија траје већ три деценије. Није то ни тако мала ствар, јер је то један велики период. Велики број нас је од самог почетка у тој причи. На жалост, има и оних који су нас у међувремену напустили. Ипак, највећа вредност “Савиндана” су његови сарадници, јер да није њих, не би било ни часописа.Ово је наша заједнички подухват захваљујући искључиво сарадницима, а неки за “Савиндан” пишу већ деценијама – истакао је председник Милешевског културног клуба „Свети Сава“ Зоран Малешић.
Част да представи 32. издање овог изузетно цењеног годишњака припала је дугогодишњем сараднику Мирку Иконићу, књижевнику из Прибоја, који дуже од две деценије пише за Савиндан. Детаљно анализирајући садржај новог броја, Иконић је још једном подсетио да је “Савиндан” својеврсна читанка прошлости и садашњости у којој се осветљавају различити аспекти нашег трајања у коме су Милешева и Свети Сава истовремено и полазиште и уточиште.
Писати или говорити о новом броју Савиндана је велики изазов и драга обавеза којом се на неки начин одужујемо трагаоцима у Милешевском културном клубу “Свети Сава”и њиховим сарадницима који већ три деценије пишу о културним приликама у овом крају. Наравно да је то у духу наше православне вере и цркве, која је наша култура и традиција, уметничко стварање и ставралаштво којим се препознајемо и потврђујемо као Савина деца и Савини следбеници – рекао је књижевник Мирко Иконић представљајући најновије издање ревије Савиндан уз надау да ће “плодна” светосавска редакција и даље истрајати на светосавском путу.
Савиндан годинама истрајава захваљујући посвећеним и преданим сарадницима који су се и овога пута потрудили да својим текстовима и песмама оправдају поверење изузетно пробирљиве читалачке публике. У сусрет обележавању 700 година манастира Грачаница, захваљујући сарадници Зорици Златић Ивковић, редакција “Савиндана” донела је текст о овом значајном јубилеју. Река Лим је била инспирација многим песницима. Један од њих је и Његош М. Несторовић чија је песма „Зар не чујете глас“ објављена у овом броју “Савиндана”, а својим стиховима публику је наградила и песникиња Гордана Боранијашевић, дугогодишња чланица редакције Савиндана.
Једном приликом, када смо имали промоцију у Београду, чувени Рајко Петров Ного је рекао “Када видим Савиндан онда морам да кажем да ова наша провинција, коју често са подсмехом називају провинција, и боље и духовније живи него престоница” – присетио се Малешић.
Присутни су имали прилику и да погледају видео запис “Само је записано трајно”, који доказује да је дух светосавља, путем овог часописа стизао од Пријепоља преко Београда, Краљева, Ужица, Прибоја, Нове Вароши, Новог Пазара, Пљеваља и Рудог до Бања Луке. На промоцији се могао чути само део онога што ће се са пажњом читати у наредних годину дана, до изласка новог броја.
Опширније у видео прилогу:
