By Своју рушилачку снагу приликом обилних падавина Лим је у Пријепољу показао много пута кроз историју. Његова плаха нарав остављала је пустош и мењала изглед града. Када се враћао у своје корито, настављао је да буде главни крвоток мале вароши која је покушавала да санира последице штете од поплава. Притока Лима, река Милешевка, такође је показивала сву своју силину од које су страдала имања и путеви.
Велике поплаве, које се помињу и данас, погодиле су Пријепоље у новембру 1979. године и на сву срећу те размере катастрофе нису се поновиле више никада. Хронологију борбе са воденом стихијом тада бележи Глас Полимља.
Историја забележених елементарних непогода сеже и у далеку 1896. годину. Сведочанство нанете штете налазимо у листу „Цариградски гласник“, о којима је извештавао дописник из Пријепоља. Пријепоље је запамтило и дивљање Лима, Милешевке и Сељашнице 1952. 1965. и 1974. године.
1979. година: Помахнитали Лим паралисао Пријепоље
„Катастрофалне поплаве опустошиле подручја општине Пријепоље – три дана страха и неизвесности“, наслов је текста новинара Драгомира Малешића у Гласу Полимља у новембру 1979. године, након незапамћених поплава.
Између осталог, он у тексту наводи:
„После вишедневних киша у суботу 17. новембра у освит дана набујалом и помахниталом Лиму корито је постало претесно и његовим питомијим сапутницама: Милешевци, Сељашници, Ратајској, Зебуђи и планинским потоцима бујичарима и до тада непримећеним речицама. Поплаве су, поред Пријепоља, задесиле скоро целу Социјалистичку Федеративну Републику Југославију.
У свом рушилачком походу, Лим је најпре заплавио Бродарево. Под водом се наједном нашло више од шездесетак зграда, а 83 породице су евакуисане. Лим је воденим пипцима одсекао Пријепоље од света. Под водом су се нашли Ивањско поље, Каменогорско насеље где је 14 кућа поплављено и исељено. Лим је поплавио и Шарампов, раније изграђене камене утврде на десној обали спречиле су најгоре. Подземне воде повезане са нивоом набујале реке нашле су пут до подрума, складишта и магацина. Висећи мост је још некако одолевао, простор Аутошколе је био заплављен. Кровови потопљених возила су вирили из воде.
У Блоку Подварош река више није поштовала границе њеног корита. Заплавила је улицу и продрла у новоизграђене објекте Ангросервисових продавница. У подрумима Дома револуције вода је била већ до колена.
Насеље Залуг на левој обали Лима није могло да се препозна. Већи део био је у води, домаћинства су евакуисана. Залуг је већ био део Потпећког језера.
Хировита Сељашница поткопала је и оштетила пут Коловрат – Сељашница.
Милешевка је на више места исекла асфалтну траку. Порушила је део насипа и знатно оштетила асфалтни пут Пријепоље – Милешево – Сјеница.
Три дана су воде дивљале, а онда су почеле да се смирују. Време овог поводња ће остати упамћено по огромним материјалним штетама које су срећом прошле без људских жртава, поред 23 повређена лица.
Ти дани 17. 18. и 19. новембра 1979. година биће упамћени по спремношћу нашег човека да се неком исконском снагом упусти у битку са најездом, претњом и силништвом. Па ипак, и овог пута као да је неко кушао неку снагу и заплашен њом брзо се повукао у свој мрак у своју таму још једном изгубивши битку са човеком.
Угрожено подручје први је посетио Иван Стамболић, председник Извршног већа СР Србије“.
Новинар Изет Кријешторац тада бележи да је помоћ стизала на време. По издавању наредбе Милинка Пузовића, председника Савета за народну одбрану, у месним заједницама и основним организацијама удруженог рада активирано је 18 штабова цивилне заштите, један штаб територијалне одбране и 10 јединица територијалне одбране у организацијама удруженог рада.
Помоћ у спашавању угрожених објеката пружили су и припадници ВП Обреновца, Чачка, Титовог Ужица, Косјерића и Нове Вароши, ООУР за путеве из ТУ, БИП Чачак.
Новинар Мухарем Мутабџија пише да је у многим привредним колективима производња била паралисана. Штете су процењене на више стотина милиона нових динара. Школе и установе такође су претрпеле велику штету.
Основна организација удруженог рада „ИГМ-а“ из састава ГРО „Рад“ је била практично уништена. Штета је била толико велика да се очекивало да пуним капацитетима проради тек за годину дана.
Индустрија конфекције „Ирис“ такође је имала огромне штете. Подземне воде Лима су практично уништиле котларницу која даје технолошку пару на чијој се бази заснива цела производња, као и ресторан друштвене исхране.
Угрожене су биле и ООУР „Ливница“, Лимка, Елан, ТК „Љубиша Миодрговић“ у Бродареву, Полимљетранс, Штампарија „Милешево“, и Ауто-мото друштво. Комуналној организацији „Лим“ река је заробила велики број машина и механизације, магацин цемента са резервним деловима и документацијом. Аутошкола је уништена. Ученици Основне школе Владимир Перић Валтер су седам дана паузирали због борбе са подземним водама. Остале основне школе који дан мање. Лим је у Струговима поплавио магистрални пут на коме је био обустављен саобраћај ка Бродареву и Црногорском приморју.
Први извештај Штаба за одбрану од елементарних непогода
Изливене реке и подземне воде проузроковале штете у 12 радних организација. Водена стихија оштетила 17 стамбених зграда и 320 кућа у којима живи 615 породица.
Водена стихија нанела је привреди и житељима општине Пријепоље огромне, готово непроцењиве материјалне штете.
Било је 23 повређених који су повреде задобили спашавајући имовину или су били изненађени на путу. Поред Пријепоља, поплављени су три приградска и 11 сеоских насеља. Под водом је био Дом културе, осам школа и две поште, једна здравствена и пет других установа. Оштећено је 27 енергетских објеката углавном на далеководима и нисконапонској мрежи.
Река Миоска поплавила је пилану дрвне индустије „Јавор“. Много пољоприврдних површина је уништено, од тога под пшеницом већи део.Лим и Милешевка су уништили и делимично оштетили осам и по километара обалоутврде.
У раним јутарњим сатима 18. новембра 1979. године одрон земље је заусатвио брзи воз код ХЕ „Потпећ“.Том приликом животе су изгубили машиновођа Томислав Вуловић и његов помоћник Милован Удовичић из Титовог Ужица. Сви вагони остали су на прузи, тако да нико од 400 путника, колико их је било у композицији, није настрадао.
1896. година, време када је Лим променио своје корито – „Где су зграде биле, тамо сад дере лимска матица“
Највећа поплава Лима и Милешевке и штете од њих забележена је у октобру 1896. године. Подивљале реке су тог кобног 29. октобра рушиле све препреке, а водостај Лима у Пријепољу износио је више од 10 метара.
„Цариградски гласник“ који је изашао 12. новембра 1896. године преноси извештај свог дописника Р.И.В. из Пријепоља, у којем се између осталог каже:
„Од 27. октобра киша је нагло падала и грмело је. Лим 28. октобра поче пунити своје корито и у 4 сата ноћу сасвим изиђе из свог корита. Грађани нагну бежати из својих кућа, немају времена склонити ни своје најскупоценије ствари, само живот да избаве…
Милешевка силна и бујна је надошла била да је и она изишла из свог коирта. Пишући ове ретке руке ми дршћу а сузе су ми испуниле очи, и нисам у стању описати јаук, вриску, плач деце и кукање појединаца за своје добро итд. Камење је тако тукло једно о друго, а небо грмело страшно, да је изгледало да је то страшни суд. То је тако сву ноћ текло и Лим је једнако долазио све већи и већи и 29. ујутру изгледало је читаво море: велика ћуприја на Лиму пола се откину и поче пливати низ Лим и ударати од поједине зграде и рушити их, а после једне другу почну рушити и изгледало је да цела варош путује низ воду. Грађани пошто су побегли из својих кућа, гледали су како Бог показује своја чудеса и како је силан и свемогућ. Поред неописане штете што је Лим починио, велика је несрећа још и та, што је променио своје корито и што тече посред саме вароши; где су згарде биле, тамо сад дере лимска матица. Поплава Лима и реке Милешевке и осталих потока учинили су толико штете овој вароши да се надокнадити не може. Трговци, који су пре поплаве трговачки живели, остали су са скрштеним рукама и болом у души за своја добра и без две паре у џепу.
Лим и Милешевка су тада у Пријепољу порушиле више од 100 кућа.
Манастир Милешево – „Милешева река која поред манастира тече, и она је свршетком октобра надошла и порушила манастирски конак, који се из 30 и неколико соба састојао. Конак овај имао је два спрата и то цео је био од тврдог материјала, но река тако је опако дошла, да је половину конака порушила. Поред конака, порушила је и манастирску воденицу, од које се манастир много користио, а најгоре је то што је река Милешева свој ток према манастиру, цркви окренула, те сад прети велика опасност и самој цркви да се не поруши“.
Прошло је 44 године од великих поплава из 1979. године и 127 од поплава из 1896. године. И данас Лим и Милешевка и даље показују своју непредвидивост, али су штете које причињавају знатно мање. Данас на појединим местима постоје системи за одбрану од поплава, али још увек недовољни. Страхује се да ће због климатских промена ванредно стање које се уводи због поплава прећи у редовно. У прилог томе говори и чињеница да се Лим у последња три месеца изливао три пута.
