By Економско трговинска школа једна је од првих образовних установа у Пријепољу која је усвојила План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности. Овај документ представља гаранцију родне перспективе и уравнотежене заступљености полова у радним процесима узимајући у обзир разлике у полу, интересима, потребама и приоритетима жена и мушкараца, запослених у овој школи.
Чланом 13. Закона о родној равноправности дефинисане су врсте планских аката, међу које спада и План управљања ризицима од повреде принципа равноправности који доносе државни органи, а могу донети и друга правна лица и организације.
План управљања ризицима од повреде принципа родне равноправности представља гаранцију родне перспективе, уродњавања и уравнотежене заступљености полова у радним процесима у Економско-трговинској школи Пријепоље. Гаранција родне перспективе односи се на узимање у обзир родних разлика, разлика по полу и различитих интереса, потреба и приоритета жена и мушкараца и њихово укључивање у све фазе планирања, припреме, доношења и спровођења одлука, као и обављања радних процеса. Када говоримо о уравнотежености полова, она постоји када је заступљеност једног од полова између 40 и 50 % у односу на други пол, а неуравнотежена када је заступљеност једног пола нижа од 40% – објашњава чланица Тима за израду Плана и професорка у Економско – трговинској школи Селма Хурић.
Радни процеси су нарочито изложени ризику за повреду принципа родне равноправности, а ниво ризика од повреде принципа родне равноправности процењује се и према кадровској структури запослених.
Радне процесе смо сврстали у три категорије. У пословима васпитно-образовног рада заступљеност жена је 58%, а мушкараца 42% и можемо да кажемо да је низак ризик повреде принципа родне равноправности. Затим, послови одржавања објеката где имамо 67% жена, 33% мушкараца и такође низак ризик повреде принципа и правно – административне и финансијско – рачуноводствене послове са 71% жена и 29% запослених мушкараца и можемо да их сврстамо у умерене ризике повреде принципа родне равноправности – истиче Селма Хурић.
У циљу унапређења положаја и обезбеђивања једнаких могућности за жене и мушкарце у свим областима синдикалног деловања Планом су предвићене мере којима се дају посебне погодности мање заступљеном полу.
Мере можемо сврстати у неколико категорија, најважније су подстицајне мере које школа има у плану да уводи, а то су активирање већег броја жена у органима школе и предлагање за ангажовање већег броја жена у поступцима избора и доношења одлука. Предвидели смо период од 2023. до 2026. године, а спроводиће се на начине предлагања већег броја жена у конкурсне комисије и одређивања особа које ће пратити континуирану едукацију жена на теме доношења одлука – додаје Хурић.
У наредне три године у спровођењу Плана предвиђена је имплементација родно осетљивог језикау интерним документима школе, похађање обука и семинара запослених у вези са родном равноправношћу, као и успостављање сарадње са државним органима и организацијама цивилног друштва.
