By Ову Фићу возим 44 године. Никад ме није издала, нити сам имао неких хаварија. И дан данас је возим.
У време некадашње Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, најпопуларнији и најчешће виђан аутомобил на путевима била је „фића“. Данас је то редак случај. Привилегију да је виђамо на пријепољским улицама имамо захваљујући ретким власницима који су остали верни овом аутомобилу. Један од њих је и осамдесетчетворогодишњи Десимир Пузовић, који од своје Фиће не одустаје већ 44 године. Нису га поколебали помодарство и модерне машине, остао је доследан љубави према овом легендарном четвороточкашу.
Око 130.000 километара прешао је Десимир Пузовић фићом из 1979. године, 24 године након што је са производних трака крагујевачке „Заставе“ по лиценци италијанског „Фијата“, изашао први „фића“ и шест година пре него је производња у Крагујевцу обустављена. Због жеље да има баш овај аутомобил, морао је да оде у Смедерево и од тада су стални сапутници на путевима многих градова.
Са њом сам обишао црногорско приморје од Игала до Улциња, сваке године ишао сам на летовање са породицом. Ишао сам у Врњачку Бању, Матарушку Бању, ишао сам и за Београд са овом фићом. Никада није било неког квара на том путу, све сам радио како треба и на време, зато ме служи и данас. Мотор и мењач и све, све је стандардно од 1979. године. Никад нисам имао прекршаја, ни удеса, ни ништа. Вечито сам био принципијелан возач и бићу и даље – обећава Десимир Пузовић.
Набавка делова који му затребају с времена на време је отежана, али за Десимира нема несавладивих препрека када је његова Фића у питању.
То је раније имало и овде у нашим продавницама да се купе заставини делови, али сада само има у Београду, у улици Гаврила Принципа где имају све могуће. Наручим, пошаљу брзом поштом: полуосовине, прирубнице… то је потрошни материјал највише.
Нема новца за који би Десимир пристао да прода Фићу.
Да има оваква нова сад да се купи, овај тип и све, имао бих жељу да променим. Иначе, другачије никако. Има три године стално ме терају да продам. Нећу и немам жељу да продам! Нудили су по 2.000 евра два-три пута, али нисам хтео.
Наравно да смо и ми искористили несвакидишњу прилику да се провозамо у фићи са Десимиром. И док се адаптипрамо на скучен, али пријатан простор, Десимир наставља да прича о љубави према свом ауту.
Син ми давао и Југа 55 и Голфа двојку, нисам хтео уопште. 80 км на сат је њена стандардна брзина. Једном сам пробао преко Вирпазара да возим 90 км на сат, али ми је инструктор Милојица Бабић раније рекао: немој преко 80 да га ћераш више!
Овог савета Десимир се држи и данас и нема проблем што га нестрпљиви и ужурбани возачи претичу на путу. И баш као што каже да сигурно „гази“ 84. годину, тако и његова фића дочекује 45. у одличном стању.
