By Саборна црква Светог Василија Острошког у Пријепољу прославила је храмовну славу, а градским улицама прошла је литија, која је, упркос киши и лошем времену, окупила велики број грађана и грађанки Пријепоља.
Након литургије у Цркви Светог Василија Острошког, коју је служио Епископ милешевски Атанасије са свештенством и монаштвом Епархије милешевске, у пратњи црквеног хора “Свети краљ Владислав”, литија је прошла централним градским улицама – од цркве улицом Санџачких бригада до укрштања са Валтеровом у Шарампову, затим целом Валтеровом до укрштања са улицом Санџачких бригада код Вакуфског моста и даље поред Дома културе до цркве. Иако је све време падала киша, у литији се нашао велики број грађана и грађанки Пријепоља. Након литије Епископ милешевски је у црквеној порти освештао жито и преломио славски колач са домаћинима славе Миланом Баковићем и Веселином Пејовићем. Владика Атанасије је окупљенима честитао на истрајности у ходу за Светим Василијем Острошким.
Бог је хтео да покаже како изгледа бурно време јер светитељ којега данас прослављамо није увек био сунцем грејан. Живео је у времену пуном искушења, када је српски род био притиснут тешкоћама са сваке стране, у времену неслободе, рекао је Епископ. Он је подсетио на подвиге и дела Светог Василије, рекавши да Бог жели да се на њега угледамо. Свету су данас потребни добри и свети људи да би се извукли из присутног зла, а Свети Василије је остао наш трајни учитељ и предводник, поручио је Епископ Атанасије.
За делатну љубав према Српској православној цркви, нарочито за изузетан допринос у функционисању верске наставе у основним и средњим школама, Епископ Атанасије је орденом Белог Анђела првог степена одликовао Вељка Гудеља из Београда. Овогодишњи домаћини славе били су Милан Баковић и Василије Пејовић са породицама, а домаћинство за следећу годину преузели су Владан Матовић и Станко Јањушевић, који је симболично преузео четвртину славског колача.
Према предању Свети Василије Острошки, прозван и Чудотворцем, рођен је као Стојан Јовановић, 1610. године, у селу Мркоњићи, у Поповом Пољу надомак Требиња. Школу је учио у манастиру Завала код свог стрица игумана Серафима. Након неког времена прелази у манастир Тврдош крај Требиња где се и замонашио. Као архимандрит одлази у Пећку патријаршију, одакле га пут одводи на Свету Гору и даље у Влашку и Русију. Након повратка бива рукоположен за митрополита захумско-херцеговачког и скендеријског.
Службовао је у сталној опасности од Турака и под притиском унијата. Као архијереј живео је у Тврдошу одакле је српски народ утврђивао у православљу и чувао од турске свирепости. Након што су Турци разорили Тврдош прелази у манастир Острог, где наставља строги подвижнички живот и где се упокојио 1671. године.
Данас, његове мошти се, као велика светиња, чувају у Острогу, који је постао место ходочашћа. Вековима испосницу, у којој се чувају мошти Светог Василија, верујући у њихове чудотворне моћи посећују верници свих религија који долазе на поклоњење или, често, тражећи спас и излечење.
Опширније у видео прилогу:
