By Удружење бораца, потомака и поштовалаца народно солободилачког рата од 1941 – 1945. године општине Пријепоље обележило је 80 година од погибије професора Бранка Радичевића, који је оставио дубок траг у просветном раду у нашем крају, а чије име је пуне 43 године носила Пријепољска гимназија.
На 80 -ту годишњицу од погибије професора Бранка Радичевића, на Тјентишту на Сутјесци 1943. године, представници народноослободилачких удружења из Пријепоља и других места одали су почаст и положили цвеће и венце поред његове бисте која се налази у дворишту Економско-трговинске и Техничке школе у Пријепољу. О животу, просветном раду и борби професора Бранка Радичевића говорио је Милан Лучић.
То је најомиљенији професор Пријепољске гимназије између два рата. Дошао је овде у Пријепоље са завршеним Филозофским факултетом у Загребу 1932. године. Изнећу вам један детаљ који је вазан за њега. Када су га 1937. године, због његове политичке активности, тадашње власти ухапсиле и спровеле у затвор у Прилепу, онда су сви виши разреди гимназије штрајковали, а подсетићу да су ти виши разреди гимназије, која је тада била четвороразредна, заправо данашњи седми и осми разред основне школе. Ето колика је била та љубав – испричао је председник Удружења бораца, потомака и поштовалаца народноосолободилачког рата од 1941 – 1945. године општине Пријепоље Милан Лучић.
Професир Бранко Радичевић рођен је 1905. године у Горичанима код Голубоваца у близини Подгорице.
Из те куће је потекло 10 првобораца, од којих три народна хероја. Он је погинуо 1943. године, а задњи од њих, Веселин Радичевић умро је пре три године у Београду у 103. години тако да је та кућа дала изузетно значајне људе – наставља Лучић.
Обележавању годишњице смрти Бранка Радичевића присуствовао је и Албин Пиберник из Љубљане некада најмлађи борац Прве пролетерске бригаде, а сада једини преживели учесник чувеног Игманског марша.
Када је рат завршен мислили смо да је дошла слобода заувек и да никада више неће бити рата. Све је ишло ка томе. Нисмо мислили да ће кроз 40 година опет избити рат на истим позицијама као што је било и онда – рекао је Албин Пиберник.
Осим што је био професор у Пријепољу Бранка Радичевића за овај град везује још један детаљ.
Професор Бранко Радичевић је био пријепољски зет. Његова супруга је била Нада Богдановић. Имао је ћерку Наташу. И њих две су прошле праву голготу, јер су када је Наташа имала 10 месеци спроведене у затвор на Цетињу, а потом и у Скадар да би их партизани ослободили са брода када су их из Скадра поново враћали на Цетиње – објашњава Лучић животни пут Бранкове породице.
Иако је остао у сећању као изузетан професор и човек, Лучић је истакао да то није било меродавно да гимназија у Пријепољу задржи његово име које је носила пуне 43 године, већ је 2002. године променила име у Пријепољска гимназија.
