By Повезивање и боља сарадња међу селима и људима била је мисија и овогодишњих Михољских сусрета пријепољских села одржаних у Косатици, највећем од петнаест подзлатарских села пријепољског краја. Надметања у певању исподвика и сеоским спортским дисциплинама, избор најбољег штанда са домаћом храном и производима, најбоље ракије од дивље крушке и најбољег рабаџије били су неизоставан део манифестације. Важније од такмичарског духа, победе и награда ипак су били дружење, добра песма и пријатељска атмосфера која је красила овогодишње сусрете.
Раскошни гласови певачких група које су се надметале на овогодишњим сусретима одјекивали су преко косаћанских брда. Критеријуме музичког жирија у певању исподвика у највећој мери су испунили управо мештани Косатице, Радомир и Мика Матовић.
Много значи ово, то је традиција. Наши су стари певали, па што не би и млађи наставили – каже Радомир, док његов рођак Мика додаје да воли да запева, па некад и сам и да га то одржава у животу.
Осим добре песме, било је и добре хране и других домаћих производа у које су вредне и веште жене уткале знање и умеће. Према оцени жирија, најбољи штанд је био Драгице Пушице из Косатице, а тајна су, како каже, добри домаћи састојци.
Свој производ и свој рад и спремање. То сам научила од баке и мајке које су биле изврсне куварице. Трудимо се да то наставимо, бар да знамо основне ствари, а онда можемо даље – каже Драгица Пушица.
За најбољу ракију од дивље крушке, карактеристичну за ово поднебље проглашена је ракија Владимира Зиндовића. Плод крушке сазреле баш на имању на ком се одржава манифестација и савети професора и стручњака који су оцењивали ракије, били су добар рецепт за производњу победничке ракије.
У нашем крају ракија од дивље крушке важи за врхунско пиће и прави се да се има у кући. То није толико економски исплативо, дивља крушка мало ракије даје, али већ кад је Бог дао на овом подручју онда је трба искористити – истиче Владимир Зиндовић.
Снага и спретност одмеравала се и у различитим спортским надметањима. Свеукупни победник вишебоја и бацач камена био је Енес Папић из Кладнице.
Бацам камен још од малена. Идем на све ове манифестације и углавном побеђујем. Битно је да се дружимо, да се и даље одржава традиција, а најбољи нек победи – поручује Папић.
Највећу снагу и најбољу технику у надвлачењу конопца показала је екипа Карауле.
И снага и техника одлучује. Екипе су биле јаке, али ми смо већ петнаест година прваци. Победили смо и у Црној Гори и Босни и Херцеговини и дошли смо овде да подржимо Косатицу. Поносан сам на своју екипу, а свака част и другим екипама – каже Милојко Зорић из победничке екипе.
Највише пажње привукло је такмичење рабаџија. Огроман трупац, тежак око две тоне, за мање од пола минута су извукли Баљац и Шароња, волови Бојана Петаковића из Дражевића, који је и прошле године био најбољи у Косатици.
Учествујем већ десетак година на овим такмичењима по Златару, Муртеници, Косатици… То је сад код нас постало популарно, скоро свако село има текмичење. Доста има и учесника и сви су млади момци. Није ово нимало лак посао, треба ту и напора и снаге и воље – истиче двадесет трогодишњи рабаџија Бојан Петаковић.
Први пут ове године на манифестацији је одржано и такмичење у шаху, победник је био Горан Келовић, а у ревијалном делу спортских такмичења учествовала је и женска одбојкашка екипа Трендтекса.
