By Закон о здравственој заштити на нивоу локалних самоуправа предвиђа стварање услова за приступачност и уједначеност коришћења примарне здравствене заштите. Колико је здравствена заштита заиста доступна у општинама и селима Златиборског округа и да ли недостатак лекара и медицинског особља у овим подручјима отежава пацијентима да добију квалитетне и благовремене здравствене услуге одгонетнуле су нам представнице женских невладиних организација.
Иако се примарна здравствена заштита сматра кључном за одржавање здравља становништва, мештани мањих општина и села Златиборског округа суочавају се са бројним изазовима када је реч о приступу и квалитету здравствених услуга у својим заједницама.
Заиста нисам задовољна што се тиче здравствених услуга. Нажалост многи лекари одлазе код приватника да раде, а ми пацијенти који користимо здравствену заштиту преко РФЗО по основу запослености, не можемо да дођемо до својих права и благовремено одрадимо све неопходне прегледе – каже Радмила Јоксимовић, оснивачица и директорка задруге „Здравчица“ из Пожеге и чланица “Женског центра Ужице”.
Зорица Јовановић из Удружења жена села Потпећ такође истиче да није задовољна доступношћу здравствене заштите.
С обзиром да ја живим у селу које припада општини Ужице. Дом здравља нам је у Севојну, али немамо свог изабраног лекара јер се стално смењују због недовољног броја медицинског кадра – истиче Зорица.
Катарина Гачевић из Удружења „Ружица“ у Ариљу каже да је гинеколошка заштита жена релативно приступачна, да су се лекари на Медицини рада проредили, интернистички прегледи су већ упитни, а стоматолошка заштита обезбеђена само за децу.
Недостатак специјалиста у локалним болницама може резултирати кашњењем у дијагнози и лечењу озбиљних обољења, због чега су болесне особе принуђене или да путују у веће градове на прегледе или да исте плаћају у приватним ординацијама.
Како се смањио број становника у Ариљу, тако се смањио и број специјалиста у болници. Врло често идемо у Пожегу, а за специјалистичке прегледе у Ужице, а неретко чак и у Београд. Тако да смо јако слаби по питању здравствене заштите – каже Катарина Гачевић.
Рада Јоксимовић истиче да је проблем што су специјалистичке ординације у мањим градовима у приватном власништву.
Ми смо принуђени, без обзира што плаћамо здравствено и социјално осигурање по осову запослености, да издвајамо нова средства за плаћање код приватника, што заиста у овом тренутку никоме није једноставно, имајући у виду стандард људи који живе у нашим општинама – каже Јоксимовић, и предлаже да специјалисти из већих градова периодично долазе у болнице у мањим градовима и прегледају пацијенте, који се онда не би излагали додатним трошковима.
Начело приступачности здравствене заштите подразумева обезбеђивање одговарајуће здравствене заштите грађанима, која је физички, комуникацијски, географски и економски доступна. У овом погледу у посебно неповољном положају је сеоско становништво.
Имамо слабу тачку сеоског становништва које нема амбулантну заштиту и приступ здравственој заштити и то је посебно код старијих људи који углавном живе на селу велики проблем. Долазак и до амбуланте, а не до Ариља, њима представља проблем, нарочито у зимском периоду – каже Катарина Гачевић.
Зорица Јовановић каже да села Злакуса, Потпећ, Крвавци,Поточари и Горјани у оквиру ужичке општине познати по томе што омладина остаје на селу и има пуно деце.
Желимо да се отвори бар једна амбуланта за овај крај јер ту заиста има довољно становника – каже Зорица.
Повећање инвестиција у здравствени сектор, обезбеђивање већег броја специјализација за младе лекаре, отварање сеоских амбуланти и развој боље инфраструктуре у великој мери би допринели доступности и квалитету здравствених услуга за становништво Златиборског округа.
