By Двадесетак излагача из Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине изложили су своје производе на Фестивалу домаћих производа нашег краја, који четврти пут организује Удружење грађана „Седобро“, уз подршку Туристичке организације Пријепоље.
И ове године су излагачи из многих крајева Србије, Црне Горе и Босне и Херцеговине, у ресторану „Српска круна“, представили богату и разноврсну понуду различитих прехрамбених производа, ручне радиности и других домаћих производа, којима је заједничко да су израђени на традиционалне начине.
Ми се трудимо колико можемо да сачувамо ту традицију, да отргнемо од заборава старе занате. То нам је некако важно, јер стари занати полако изумиру, а то је велика ствар за један народ. Јер ако изумру занати, полако изумиремо и ми као народ. Све те етно ставри које су старе, а које чувају традицију, морамо и ми да сачувамо. Рачунам да ће значај овог фестивала препознати и општина Пријепоље, да ће имати слуха, јер из године у годину расте и има све више учесника. Волео бих да га изместимо на неко друго место, јер ове године нисмо могли да примимо све оне који су желели, а могли смо да их имамо барем 40 – каже председник Удружења грађана „Седобро“ Љубинко Бабић.
Производи од воћа и поврћа, мед, сувомеснати и млечни производи, ручни радови, рађени разним техникама, накит и производи од дрвета само су део понуде четвртог Фестивала домаћих производа нашег краја.
У свом асортиману имамо комплетан програм слатких и сланих производа, целокупну зимницу и мед, од матичних сокова, преко џемова, слатког од различитих врста воћа, салата, сувих шљива. Све то производимо на традиционални начин, искључиво без конзерванаса, винобрана и осталих додатака, зато што све то пролази кроз пастеризатор и потпуно је безбедно, како за одрасле тако и за децу – каже Даница Марић из села Ботурић код Жупског Александровца.
Вања Пушица из Косатице припрема млечне производе искључиво на традиционалан начин.
Определила сам се за то да производим сир и кајмак, односно бели мрс и да то усавршавам. Све је мање младих који се баве тиме, углавном су по селима остала старачка домаћинства, а све је мање и оних који држе стоку и који праве сир – каже Вања Пушица.
Радиша Жарковић из Пријепоља одавно се бави пчеларством. На овом фестивалу изложио је неколико врста меда и производа од меда.
Штета је што нема више ових манифестација, јер управо на њима треба куповати мед. Свим нашим суграђанима препоручујем да се медом снабдевају искључиво код домаћих пчелара, јер ће онда бити сигурни да купују прави мед – апелује Жарковић.
Бранкица Ратковић је председница Удружење „Стари занати за ново доба“ из Нове Вароши које окупља жене из нововарошког краја.
Циљ нам је да сачувамо традиционални начин израде предмета које су користили наши преци. Ми искључиво користимо игле и материјале са којима су они располагали. То су пре свега природни материјали. Израђујемо све, од одевних до употребних предмета – објашњава Бранкица Ратковић.
На шареном штанду Боже Влачића из Требиња нашао се широк асортиман производа од смокве.
Већ скоро 20 година на свом имању гајимо смокве. Имамо око 70 стабала смокви и девет сорти. У нашим производима нема ни адитива ни конзерванаса. По оценама квалитета које редовно добијамо на различитим сајмовима, можете видети да је то све сто посто природно – истиче Божо Влачић.
Значај ове манифестације препознала је и Туристичка организација Пријепоље, која другу годину за редом даје подршку Удружењу грађана „Седобро“ у организацији фестивала.
Препознали смо да је на неки начин овај фестивал једна од могућности очувања традиционалних начина спремања хране, зимнице, старих заната као што су плетење, везови и остало. И сви ови излагачи и произвођачи су на неки начин представници општине Пријепоље који доприносе туристичкој промоцији овог краја – каже Драгана Вараклић из Туристичке организације Пријепоље.
Фестивал домаћих производа нашег краја традиционално привуче велики број наших суграђана и суграђанки,који искористе разноврсну понуду да пазаре оно што им је потребно. Ту прилику имаће и у суботу до 18 сати, када ће Фестивал званично бити завршен.
